ŽENSKA I MUŠKA BOKVICA (Plantago major L. / Plantago lanceolata L.)

Stalna stanovnica livada i pašnjaka koja raste na gotovo svim zemljišnim podlogama širom Evrope i Azije, bokvica je široko rasprostranjena zeljasta jednogodišnja biljka koja može dostići visinu do 30cm. Obično se na livadama sreće u dva oblika: širokolisna „ženska“ bokvica (Plantago major L.) i uskolisna „muška“ bokvica (Plantago lanceolata L.), koji se razlikuju po obliku i veličini listova i cvasti, donekle i po sadržaju aktivnih materija, iako im je terapeutska primena u narodnoj medicini skoro jednaka.

Kod ženske bokvice, široki, jajasti listovi na dugim dršakama su složeni u prizemnu rozetu, dok su cvasti složene u klasove i sastoje se od sitnih beličastih cvetića. Kod muške bokvice, lancetasti listovi su složeni u prizemnu rozetu, a na dugim stabljikama se nalaze sitni cvetovi složeni u guste, glavičaste, cilindrične cvasti. Pripadaju porodici Plantaginaceae.

Lekovita svojstva bokvice poznata su od davnina

Još od kamenog doba koristi se za ubrzanje zarastanja rana. U Plinijevim tekstovima, sveži sok bokvice se preporučuje za otklanjanje posledica ujeda divljih životinja i škorpiona. Stara Kineska narodna medicina veoma je poštovala lekovita svojstva ženske bokvice za koju se smatralo da deluje diuretično, umiruje kašalj i očima daje poseban sjaj i lepotu, da povećava mušku polnu moć i ženama vraća plodnost. Ovakva dejstva se ne pominju u starim evropskim tekstovima o lekovitom bilju, međutim, moguće je da se i hemijski sastav aktivnih komponenti značajno razlikuje kod biljaka koje rastu na različitim staništima.

U srednjem veku, na evropskim prostorima, sok od bokvice je važio za provereno sredstvo za ublažavanje upale i ulceracija sluznice usta, nosa i oka, a komprese natopljene sokom su korišćene i kod čireva na stopalima.

Uskolisna i širokolisna bokvica sadrže slične aktivne sastojake, a postoje i neke razlike

Kao lekoviti deo biljke sabiraju se listovi bokvice (Plantago folium) koje treba sušiti u hladu, na promajnom mestu. Listovi sadrže iridoidne glukozide (među kojima se izdvajaju aukubin i katalpol), feniletanoidne glukozide, flavonoide, polisaharaide, fenolkarboksilne kiseline, tanine, kumarine (eskuletin), saponozide, ugljene hidrate, sluzi, pektin, salicilnu kiseinu, malo etarskog ulja, značajne količine cinka i kalijuma, kalcijum, fosfor, gvožđe, sumpor i vitamine A, B, C i K. Muška bokvica sadrži još i veće količine silicijumove kiseline, dok ženska bokvica sadrži alantoin.

U narodnoj medicini, bokvica zauzima važno mesto

Smatralo se da sirup od bokvice* čisti krv, pluća i želudac, i da je odlično sredstvo za oporavak osoba koje imaju lošu krv, slaba pluća, slab glas, boluju od tuberkuloze, koje su blede, stalno kašlju ili su prehlađene, osoba koje koje pate od kožnih iritacija. Za komprese od bokvice važi da donose olakšanje kod ujeda insekata i aktiviraju proces zarastanja kod posekotina i ogrebotina. Kao pravi „livadski melem“ koristi se i u hitnim stanjima: u slučaju uboda insekata, dovoljno je izmrviti list bokvice i postaviti direktno na mesto uboda – svrab nestaje i otok se ublažava.

Njena upotreba je veoma važna i u tradicionalnoj fitoterapiji

U tradicionalnoj fitoterapiji, uskolisna bokvica se primenjuje kod katara disajnih puteva i upalnih procesa sluznice usta i ždrela, a za spoljnu upotrebu, kod upalnih procesa na koži i za epitelizaciju posekotina, ogrebotina i zaustavljanje krvarenja. U obliku krema ili losiona, primenu nalazi i u tretmanu juvenilnih akni ili ekcema. Vodeni ekstrakt bokvice se može koristiti u obliku kapi za oči u slučaju konjuktivitisa ili za ublažavanje otoka očnih kapaka.

Upotreba širokolisne bokvica se preporučuje kod infekcija urinarnog trakta, ublažavanje upale hemoroida i opstipacije obzirom na blago laksativno dejstvo. Čest je sastojak čajnih mešavina za detoksikaciju organizma, obzirom na diuretična i laksativna svojstva aktvnih sastojaka. Primenu nalazi i u preparatima za ublažavanje tegoba kod čira na želucu. Za antibakterijsko delovanje verovatno je odgovorno prisustvo aukubigeneina koji se oslobađa dejstvom crevne flore i čiji su efekti dokazani i „in vitro“ i „in vivo“ ogledima. Sadržaj sluzi čini bokvicu pogodnom za tretman upale crevne sluzokože, bilo da je praćena opstipacijom ili prolivom, obzirom da sluzi ublažavaju iritaciju, a doprinose i omekšavanju i lakšem kretanju crevnog sadržaja.

U monografiji Evropske Medicinske Agencije posvećenoj bokvici, navodi se ograničenje: upotreba se ne preporučuje deci mlađoj od 3 godine, dok za primenu tokom trudnoće i dojenja nema podataka o bezbednosti upotrebe.

***

U našem proizvodnom programu je Čaj od lista bokvice, a list bokvice ulazi u sastav Čaja za jačanje otpornosti “X”, Čaja kod ulceroznog kolitisa, Čaja kod spastičnog bronhitisa, Čaja kod čira u želucu i Plućnog ćaja za iskašljavanje.

*****

Domaći sirup od bokvice tradicionalno se pripremao na sledeći način:

U teglu sa širokim grlom, zapremine oko 5 litara, naizmenično se slažu, uz pritisak, slojevi lista bokvice (u visini od 3cm) i šećera (u visini od 1cm), sve do vrha. Tegla se ostavi da odstoji preko noći, pa se sutradan dopuni novim naizmeničnim slojevima listova bokvice i šećera, obzirom da se sadržaj tokom noći slegne. Dopuna se obavlja tokom nekoliko dana, sve dok tegla ne bude sasvim puna. Teglu potom treba dobro zatvoriti celofanom ili pergament papirom, i položiti u iskopanu jamu u bašti, dovoljne veličine i dubine da tegla sasvim stane u nju. Otvor tegle pokriti dodatno daščicom, i opteretiti kamenom ili ciglom, pa zatrpati zemljom i označiti mesto na kome se tegla nalazi. Fermentacija sirupa traje tri meseca, potom teglu treba izvaditi iz zemlje, i čitav sadržaj dobro iscediti presom za voće. Sirup prokuvati da proključa pa njime napuniti boce koje treba odmah dobro zatvoriti. Ovaj domaći sirup smatran je najboljim domaćim lekom za sve plućne bolesti.