ŽALFIJA (Salvia officinalis L.)

„Od svih biljaka, jedva da postoji biljka vrednija od žalfije, jer ona služi kao lek siromašnima i bogatima“…. tako je žalfiju okarakterisao Hijeronimus Bok, nemački lekar i botaničar u svojoj „Knjizi o biljkama“ štampanoj 1539. godine, u kojoj je klasifikovao oko 700 poznatih biljaka. Njen latinski naziv takođe govori o dejstvu koje joj se pripisuje od davnina: „ona koja donosi spasenje“*. Rimljani, a pre njih i Egipćani, već su poznavali lekovita svojstva žalfije; pri berbi se poštovao poseban ritual i obavljala se bez upotrebe alata, a koristili su je za lečenje neplodnosti. U severnije predele Evrope preneta je zaslugom monaha koji su je uzgajali u manastirskim vrtovima lekovitog bilja tokom ranog Srednjeg veka, a potom je našla put do mnogih kućnih bašti.

O poverenju u njena lekovito svojstva najbolje govori francuska izreka iz XIII veka:

„Zašto bi čovek umirao kad mu u bašti raste žalfija?“

Samonikla, žalfija koja priprada porodici Lamiaceae, raste kao višegodišnji grm na kamenitim priobalnim podlogama Mediterana, u području sušne klime koju veoma dobro podnosi, a uspešno se uzgaja u čitavoj Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Južnoj Africi.  Koren joj je jak i drvenast kao i donji delovi stabljike, dok su gornji delovi stabljike zeljasti, i nose mnoštvo izbrazdanih, eliptičnih listova srebrnasto-sivo-zelene boje, postavljenih naspramno jedan drugom. Listovi, kao i čitava biljka pokriveni su gustim maljama. Period cvetanja počinje u maju i traje do jula meseca, a cvetovi su ljubišasti i složeni u pseudo-klasove. Čitava biljka širi prijatan, karakterističan i aromatičan miris.

Kao lekoviti deo biljke koristi se list (Salviae folium) bogat mnoštvom aktivnih sastojaka od kojih je najznačajniji etarsko ulje (sa visokim sadržajem kamfora, cineola, salviola, salvena, tujona, pinena i borneola), zatim tanini, flavonoidi, fenolne kiseline (rozmaricinska, ursolna), diterpeni, triterpeni, fitoestrogeni, smole, gorka jedinjenja, belančevine, skrob, kalcijum oksalat, soli fosforne kiseline, kalijuma i kalcijuma i vitamin K.

Lekovita dejstva žalfije su mnogobrojna

Tradicionalno sredstvo za ublažavanje digestivnih tegoba, žalfija pokazuje mnogo blagotvornih efekata na zdravlje, počev od regulisanja znojenja do regulisanja menstrualnog ciklusa, uključujući ublažavanje upale grla, upale desni i dezinfekciju rana.

Upotreba čaja od žalfije doprinosi ublažavanju stomačnih bolova i poboljšanju varenja, olakšava tegobe usled gasova i nadutosti, zahvaljujući antispazmodičnom i karminativnom dejstvu aktivnih sastojaka. U narodnoj medicini važi za biljku koja pomaže čišćenju krvi, smatra se efikasnim sredstvom za ublažavanje upala želuca i creva, jetre i žučne bešike i mokraćnih kanala. Tradicionalno se koristi za zaustavljanje povraćanja, dijareje i otklanjanje bolova u stomaku.

Njeno protiv-upalno dejstvo je takođe dobro poznato, pre svega kada su u pitanju upale disajnih organa praćene produktivnim kašljem, jer upotreba čaja od žalfije doprinosi razređenju gustog bronhijalnog sekreta i olakšava iskašljavanje, smiruje upalu grla i pušački kašalj. Osušeni listovi se takođe tradicionalno koriste za pušenje, kao sredstvo protiv astme.

Žalfija je najefikasnija lekovita biljka za regulisanje i borbu protiv prekomernog znojenja, pa se primenjuje tokom puberteta i menopauze kao i kod tuberkuloznih bolesnika za normalizovanje preteranog znojenja.

Aktivni sastojci, fitoestrogeni, prisutni u listu žalfije, zaslužni su za povoljne efekte na regulaciju menstrualnih ciklusa, ublažavanje menstrualnih bolova, olakšanje tegoba kod naleta talasa vrućine tokom menopauze, kao i drugih tegoba vezanih za ovaj period. Upotreba čaja od žalfije se naročito preporučuje ženama u periodu završetka dojenja i odvikavanja deteta od dojke, jer aktivni sastojci žalfije zaustavljaju lučenje mleka. Primenjena spolja, za vaginalna ispiranja, provereno je sredstvo za otklanjanje leukoreje i vaginalnih infekcija.

Njena adstringentna, anti-inflamatorna i antiseptična dejstva su takođe dobro poznata: primenjena lokalno, za ispiranje, efikasno ublažava upalu kože kao i sluzokože usta i grla, pa se koristi kod faringitisa i tonzilitisa, kao i kod prisustva afti i za jačanje zubnog mesa kod gingivitisa.

Osim toga, upotreba čaja od žalfije se tradicionalno preporučuje kao sredstvo za jačanje kod astenije i oporavak od depresije; zatim u slučaju vrtoglavice i hipotenzije; deluje povoljno i kod reumatskih bolesti, doprinosi sniženju povišene telesne temperature kod groznice; a povoljno deluje i na sniženje šećera u krvi.

Primena žalfije u narodnoj medicini

Listovi žalfije kuvani u vinu su stari narodni lek koji se koristio u borbi protiv tuberkuloze, a to je ujedno i najbolje narodno sredstvo za čišćenje zagnojenih rana. Sveži listovi žalfije koriste se za obloge u cilju ubrzanja zarastanja rana i čišćenje gnojnih čireva kao i za ublažavanje bolova posle uboda insekata, a koriste se takođe za masažu zubnog mesa kod bolesti desni, dok se kupke od žalfije savetuju u lečenju krasta i ekcema.

Prema nameni, čaj od žalfije se priprema na dva različita načina

Čaj od lista žalfije takođe se može pripremiti kao infuz, prelivanjem sušenog lista ključalom vodom, ukoliko mu je namena dezinfekcija sluzokože usta i grla, ili se pije kao sredstvo protiv pojačanog znojenja tokom krećeg vremenskog perioda. Ukoliko se pak koristi u sklopu Brojsove terapije kod malignih bolesti, uz sokove od povrća i primenu Brojsove čajne mešavine, kada se pije u većoj količini, čaj od žalfije je potrebno pripremiti na način da ključa u otvorenom sudu nekoliko minuta, kako bi toksična jedinjenja na bazi tujona bila razložena i isparila.

Iskustva narodne medicine potvrdila su i savremena istraživanja

Evropska Medicinska Agencija kao područja primene žalfije navodi blaže digestivne tegobe, prekomerno znojenje i lokalnu upotrebu za ublažavanje zapaljenja kože i sluzokože usta i grla.

Laboratorijskim ogledima dokazano je antibakterijsko dejstvo etarskog ulja žalfije na sojeve Echerichiae coli, Salmonela sp., Staphylococcus sp. i Enterococcus sp., a takođe je dokumentovan i antiviralni efekat. Naučnim istraživanjima ustavljeno je da su za antispazmodično dejstvo ekstrakata žalfije odgovorni flavonoidi, dok prisutni tanini deluju na regulisanje znojenja, a fito-strogeni su odgovorni za estrogene efekte. Osim toga, prisustvo ursolne kiseline doprinosi protiv-upalnom dejstvu, a ekstrakti žalfije takođe pokazuju i anti-kancerogeni potencijal.

Pri upotrebi žalfije postoje ograničenja

Evropska Medicinska Agencija preporučuje da se žalfija ne koristi duže od dve nedelje za unutrašnju upotrebu i nedelju dana za lokalnu primenu. Usled sadržaja tujona u etarskom ulju, jedinjenja koje u uneto u večim dozama pokazuje toksične efekte, čaj i proizvode od žalfije nikako ne treba koristiti tokom trudnoće i dojenja (osim pri kraju perioda dojenja, pri odbijanju deteta od dojke, u cilju prestanka lučenja mleka), a upotreba se nikako ne preporučuje ni osobama obolelim od epilepsije. Takođe, upotreba se ne preporučuje ni osobama koje boluju od hormon-zavisnih karcinoma, obzirom na estrogeno dejstvo aktivnih sastojaka žalfije. Sadržaj vitamina K bi možda mogao uticati na terapiju antikoagulansima, stoga se pri istovremenoj upotrebi sa ovim lekovima savetuje poseban oprez i praćenje simptoma.

U našem proizvodnom programu su Čaj od lista žalfije i Kapi žalfije. List žalfije ulazi u sastav Čajne mešavine za poboljšanje apetita, Čajne mešavine „Calendulae compositum“, Čaja za jačanje otpornosti „X“, Čaja kod ekcema, Čaja za ispiranje i intimnu negu žena, Čaja za ublažavanje tegoba kod kandidijaze, Čaja protiv celulita, Čaja za ublažavanje tegoba kod mioma i Čaja kod upale grla i krajnika, dok tinktura žalfije ulazi u sastav složenih tinktura Kapi za jačanje desni, Kapi protiv znojenja i Kapi za ispiranje grla.

                       *****

Legenda o žalfijinom grmu

Kralj Irod je bio ogorčen kada je čuo da se drevno proročanstvo o rođenju Mesije i budućeg kralja Jevreja u njegovoj zemlji obistinilo i pošto nije znao kako da pronađe bebu Isusa naredio je svojim vojnicima da pronađu i pobiju svu decu mlađu od dve godine, kako bi bio zaštićen od svog potencijalnog neprijatelja. Upozoren od anđela na predstojeću nesreću, Josif je sa Marijom i tek rođenim Isusom krenuo put Egipta. Razdaljina je bila duga, a ljudi su se plašili stranaca tako da niko nije želeo da im pomogne niti da im ponudi sklonište, čak ni vodu.

Jednom tokom putovanja, Marija je jako ožednela, bebu je trebalo podojiti,  a i magarca je takođe trebalo napojiti, pa se Marija sa Isusom zaustavila pored puta dok je Josif otišao u najbliže selo da im donese vodu za piće. Odjednom, Marija je u strahu začula povike i približavanje buke konjskih kopita… to su bili Irodovi vojnici, a u blizini nije bilo pećine ili drveta gde bi se mogla sakriti.

Videvši u blizini ružin grm u cvetu, Marija ju je zamolila za zaštitu, ali je ruža ponosno odbila da joj ponudi bilo kakvu pomoć, da ne bi bila u opasnosti da je vojnici zgnječe. Veruje se da su od tada, ružine grane pokrivene trnjem. Marija je požurila do obližnjeg žbuna karanfilića po pomoć jer je na njemu bilo puno cvetova koji bi mogli sakriti nju i dete, ali je i karanfilić odbio molbu izgovorom da je previše zauzet cvetanjem. Veruje se da od tada karanfilić ima cvetove neprijatnog mirisa. Jedini grm kome se još mogla obratiti je bila žalfija. Ljubazna i saosećajna na Marijinu molbu da sakrije nju i bebu, žalfija je spremno procvetala i stvorila siguran štit za mladu majku sa detetom. Vojnici su projahali pored njih, ništa ne sluteći. Kada je opasnost prošla, zahvalna Marija se žalfijinom gmu obratila sledećim rečima:

„Od sada do večnosti bićeš poštovana od ljudskog roda. Dajem ti moć da lečiš ljude od svih bolesti. Sačuvaj ih od smrti, kao što si nas danas sačuvala“

Od tog vremena, biljka žalfije se smatra svetom i veruje se da poseduje mnoge lekovite moći.