VALERIJANA – ODOLJEN – MACINA TRAVA (Valeriana officinalis L.)

Valerijana, čiji su narodni nazivi još i odoljen i macina trava, je zeljasta biljka iz porodice Valeranaceae koja raste na čitavom području Evrope, kako na vlažnim livadama, tako i na planinama, na suvim i kamenitim podlogama. Višegodišnja je biljka, sa trajnim korenom koji pušta mnogo izdanaka. Stabljike mogu dostići visinu i preko jednog metra, cevaste su i izbrazdane dok su listovi neparno perasto složeni, lancetastog oblika i nazubljeni po obodu. Bledo ružičasti sitni cvetovi, levkastog oblika sakupljeni su u štitoliku cvast.

Kao lekoviti deo biljke koristi se koren koji sveže iskopan nema skoro nikakav miris i ukus

Stanište sa koga biljka potiče utiče i na kvalitet korena i sadržaj aktivnih materija. Obzirom da prirodna nalazišta ne podmiruju potrebe za ovom lekovitom biljkom, gaji se i plantažno.

Karakterističan miris i gorak, oštar ukus, razvijaju se tek posle sušenja. Ovaj, za mnoge veoma neprijatan miris je razlog koji mnoge osobe odvraća od upotrebe, uprkos njenim dokazanim lekovitim svojstvima. Obzirom da miris podseća na miris mačjeg urina, kod ovih životinje dolazi do izrazite promene ponašanja, nalik na euforiju, od čega potiče i narodni naziv za ovu biljku. Sušen koren odoljena koristi se za pripremu čaja kao i za dobijanje alkoholog ekstrakta – Tinkture valerijane ili suvog ekstrakta za potrebe farmaceutske industrije.

Od aktivnih sastojaka, koren valerijane sadrži iridoide (valeportijate) seskviterpenske kiseline, etarsko ulje (bogato bornil acetatom, monoterpenima i seskviterpenima); flavonoid linarin, trans hesperidinsku kiselinu, lignane i alkaloide (valerianin), organske kiseline (jabučnu, mravlju, sirćetnu i taninsku), zatim smole, sluzi, šećere, skrob i mineralne soli. Nosilac lekovitog delovanja korena odoljena je etarsko ulje sa visokim sadržajem iridoidnih monoterpena – valepotrijata i izovalerijanske kiseline koji su odgovorni za umirujuće delovanje na centralni nervni sistem.

Osim izarazitog delovanja na nervni sistem, etarsko ulje valerijane pokazuje i jak antioksidantni efekat, a laboratorijskim istraživanjima potvrđeni su njegovi antibakterjiski i antigljivični efekti.

U upotrebi još od Antičkog doba, u vreme Hipokrata, valerijana je važila kao lekovita biljka namenjena uglavnom za tretman ginekoloških problema. Tokom Srednjeg veka, u spisima Hildegarde iz Bingena njena upotreba se preporučuje za olakšanje tegoba kod gihta, dok se u kasnijim zapisima, tokom XVI i XVII veka pominje njena efikasnost kod disajnih tegoba, za poboljšanje vida, za ublaženje glavobolja, kašlja i za zarastanje ubodnih rana.

Lekovito dejstvo korena valerijane dobro je poznato narodnoj medicini, gde se njegova upotreba od XIX veka pa sve do današnjih dana tradicionalno preporučuje kod premora, nervne iscrpljenosti, anksioznosti i nesanice

Obzirom da deluje umirujuće, koristi se u čajnim mešavinama za prevazilaženje straha, kao i tokom perioda odvikavanja od alkohola i pušenja. Povoljno delovanje na mnoge “ženske” tegobe: razdražljivost, glavobolje, mučninu, bolove, grčeve i osećaj nadutosti, izražene u periodu pre i tokom trajanja menstruacije, kao i palpitacije – osećaj “lupanja srca” i probleme sa nesanicom tokom menopauze, čine ovu lekovitu biljku veoma popularnom među ženama.

Upotreba kod nesanice ima mnogo prednosti u odnosu na sintetske lekove, obzirom da ne izaziva zavisnost, ali je za pojavu pozitivnih efekata potrebno 10-15 dana redovne upotrebe.

Upotreba čaja od korena valerijane povoljno deluje na harmonizovanje srčanog ritma i cirkulaciju, kao i na želudačne tegobe, naročito kod grčeva, mučnine i nervoze želuca.

Veoma popularan u Evropi pre ere sintetskih hipnotika, koren valerijane u obliku čaja ili njegovi ekstrakti još uvek su osnovni sastojak fitopreparata namenjenih za upotrebu kod lakših nesanica. U čajnim mešavinama sa drugim lekovitim biljem, koristi se i u cilju smirenja bolova kod spastičnog kolona. Osim u obliku čaja, koren valerijane se može koristiti i za kupke sa umirujućim delovanjem, a dodaje se i kupkama za tretman kožnih bolesti.

Narodna medicina spoljnu upotrebu čaja takođe peporučuje kod opadanja kose, za ispiranje posle pranja: u našem regionu postoji čak i izreka “od odoljena – kosa do koljena”

Odoljen se primenjuje i u lečenju životinja, za olakšanje tegoba kod grčeva svih vrsta, naročito usled nagomilavanja gasova, za jačanje želuca i za umirenje.

Sedativne efekte na centralni nervni sistem potvrdila su i savremena istraživanja. Nekoliko naučnih studija u kojima je učestvovalo više od hiljadu učesnika potvrdilo je pozitivne efekte kod poremećaja sna usled nervoze. Anksiolitično, antikonvulzivno i antidepresivno delovanje aktivnih sastojaka odoljena je slično dejstvu sintetskih lekova. Studije su pokazale da bi upoteba valerijane mogla delovati i preventivno na smrt neurona u neurodegenaritvnim bolestima.

Tradicionalna, narodna medicina, kod pojedinih tegoba u dečejm uzrastu, upotrebu čaja od korena valerijane preporučuje u čajnim mešavinama, dok Evropska Medicinska Agencija, u monografiji posvećenoj ovoj biljci, usled nedostatka pouzdanih studija o bezbednosti, navodi ograničenje za njegovu upotrebu kao monokomponentnog čaja kod dece mlađe od 12 godina.

Naučne studije takođe su pokazale povoljno delovanje aktivnih sastojaka odoljena na kardiovaskularni i respiratorni sistem koje nastaje usled efekta blagog sniženja hipertenzije, širenja krvnih sudova, inhibicije koronarnog spazma i bronhospazma.