TIMIJAN (Thymus vulgaris L.)

Timijan, u regionu Mediterana dobro poznata medonosna, lekovita i začinska biljka, raste kao samonikli višegodišnji grm uspravnih, četvorouglastih, razgranatih stabljika, obraslih retkim dlakama, koji može dostići visinu do 30cm. Listovi su čvrsti, sitni, na kratkim peteljkama, duguljasto jajastog oblika, sivo-zelene boje, a bledo ružičasti sitni cvetovi nalaze se u pazuhu listova. Čitava biljka širi prijatan, aromatičan miris, ukus joj je oštar i pomalo gorak. Od XI veka uzgaja se u baštama Srednje Evrope, kako na plodnom, tako i na krečnjačkom žemljištu, na osunčanim površinama, u blagim klimatskim uslovima bez mraza. Pripada porodici Lamiaceae.

Timijan sadrži brojne aktivne supstance…

Kao lekoviti deo sakuplja se nadzemni deo biljke u cvatu (Thymi herba), koji treba sušiti na senovitom i promajnom mestu, dok se kao začin koriste većinom listovi. Nosilac lekovitog dejstva je etarsko ulje, koje sadrži i do 50% timola (aromatičnog jedinjenja sa izraženim antiseptičnim dejstvom), zatim karvakrol, linalool, geraniol i borneol. Osim etarskog ulja, herba timijana sadrži i tanine, flavonoide (apigenol, luteolol), saponine, glikozide, pentozan, smolu, soli kalcijuma i mangana, i vitamine K i C.

… a njegova antiseptična svojstva bila su poznata još u Antičko doba

Latinski naziv za timijan verovatno potiče od staroegipatskog naziva „tham“, za biljku koja se, zbog aromatičnog mirisa i antiseptičnog dejstva, upotrebljavala za konzerviranje leševa. Sam naziv „tham“, u grčkoj varijanti „tymon“ a u latinskoj „thymus“ označava pojam duše: duša je prema svim verovanjima besmrtna, a timijan omogućava i očuvanje tela u kome je duša boravila. U staroj Grčkoj, simbolizovao je hrabrost, a korišćen je i za pročišćavanje vazduha.

Tokom velikih epidemija koje su harale tokom Srednjeg veka, bivaju prepoznate njegove lekovite vrline, posebno u borbi protiv gube i kuge. Od XVI veka se u medicinskoj literaturi navodi da timijan leči širok spektar bolesti, a razvoj hemijskih metoda tokom XIX veka, omogućio je izolovanje, a kasnije i sintezu, aktivnih komponenata.

Tradicionalno se koristi za ublažavanje širokog spektra respiratornih i digestivnih tegoba

Aktivni sastojci timijana, usled svog spazmolitičnog efekta, uspešno smiruju napade kašlja, posebno u stanjima kao što su veliki kašalj, bronhitis, pleuritis, emfizem, stanje astme ili alergije na polen. Uspešno se primenjuje kod angine, upale srednje uha, kod prehlade, rinitisa, i nazofaringitisa. Spazmolitičko dejstvo doprinosi i ublažavanju crevnih kolika, grčeva, nadimanja, dok antiseptična svojstva timola povoljno deluju na zaustavljanje razvoja crevnih bakterija odgovornih za dijareju, na normalizaciju crevne flore, i eliminisanje Helicobacter pylori. Antbakterijska, antiviralna i antifungalna svojstva timijana doprinose ublažavanju respiratornih infekcija, urinarnih infekcija, upala sluzokože usta i grla, a deluju i kao prevencija razvoja upale desni i karijesa, ukoliko se ekstrakti koriste kao tečnost za ispiranje usta.

Eksrakti timijana se, zbog svojih antivirusnih, antimikrobnih i antiseptičkih svojstva, uspešno primenjuju i u dermatologiji, u lečenju gljivičnih infekcija, šuge, herpesa, kod prisustva parazita, za ublažavanje bola kod ujeda insekata, kao i za ubrzanje zarastanja rana. Masaža uljanim ekstraktima timijana doprinosi ublažavanju tegoba kod reumatizma ili osteoartritisa.

Lekovita svojstva timijana potvrđena su savremenim istraživanjima

Najveći broj savremenih istraživanja fokusiran je na antiinfektivne efekte etarskog ulja timijana, dok se manji broj studija odnosi na vodene ili vodeno-alkoholne ekstrakte. U laboratorijskim uslovima, dokumentovano je antiseptično dejstvo na bakterije Staphilococcus aureus, Enterococcus faecalis, Streptococcus mutans i Pseudomonas aeruginosa, gljivicu Candida albicans, viruse Herpes simplex tipa 1 i tipa 2, a studija je pokazala i antiinflamatorni efekat ekstrakata timijana.

U ogledima izvedenim na laboratorijskim životinjama pokazana je potencijalna efikasnost ekstrakta timijana u prevenciji i lečenju hronične toksoplazmoze.

Spazmolitički i antitusivni efekti timijana se većinom pripisuju timolu i karvakrolu, međutim, novija istraživanja ukazuju da i prisustvo flavonoida značajno doprinosi spazmolitičnom dejstvu.

Jedna od studija sprovedenih na laboratorijskim životinjama, pokazala je hipotenzivne efekte timijana na modelu indukovane hipertenzije kod pacova.

Da ekstrakti timijana mogu zaštitno delovati na jetrin parenhim pokazala je studija u kojoj je dejstvo timijana poređeno sa silimarinom na modelu hepatotoksičnosti izazvane alkoholom kod pacova. Rezultati su pokazuju da ekstrakt timijana štiti ćelije jetre od oštećenja izazvanih alkoholom (poboljšava rad jetre i inhibira oksidativni stres jetre), dok istovremeno podstiče sniženje nivoa lipida u krvi.

Više studija pokazalo je da ekstrakti timijana povećavaju antioksidativnu aktivnost, inhibirajući aktivnost acetilholinesteraze u nervnom tkivu. Doprinoseći smanjenju proinflamatornih citokina kao što su IL-6, IL-1b, TNF, ekstrakti timijana deluju zaštitno na ćelije nervnog sistema, što ukazuje da bi timijan mogao da ima mesto u lečenju Alchajmerove bolesti i depresije.

Imunomodulatorni efekti timijana ispitivani su na laboratorijskim životinjama, u eksperimentalnom modelu autoimunog encefalomijelitisa, sa akcentom na proizvodnju antiinflamatornih (TGF-b, IL-4 i IL-10) i proinflamatornih (IFN-g, IL-6 i IL-17) citokina. Rezultati studije pokazali su da je proizvodnja IFN-g i IL-6 bila niža u grupi koja je tretirana timijanom nego u kontrolnoj grupi, dok je proizvodnja IL-10 i TGF-b povećana kod miševa tretiranih ekstraktom timijana u poređenju sa kontrolnom grupom.

Studije izvedene na laboratorijskim životinjama potvrdile su i povoljno dejstvo kombinacije ekstrakata timijana i ruzmarina na održanje koštane mase, poboljšanje mineralne gustine kostiju, povećanje nivoa kalcijuma i vitamina D3 u krvi, kao i prevenciju upale i oksidativnog stresa.

Upotreba timijana u fitoterapiji se može smatrati bezbednom

Obzirom da se koristi u ishrani i kao začin, upotreba timijana u obliku čaja ili vodeno-alkoholnog ekstrakta ne zahteva posebne mere opreza. Naravno, mogućnost nespecifične alergijske raekcije uvek postoji, kao i kada su u pitanju bilo koji drugi agensi ili namirnice. Međutim, pri upotrebi etarskog ulja timijana, savetuje se poseban oprez: obzirom da je dermokaustično, neophodno je da se pre primene razblaži u masnom ulju. Upotreba etarskog ulja se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja, kao ni deci mlađoj od 6 godina.

Evropska Medicinska Agencija priznaje tradicionalnu upotrebu timijana u lečenju produktivnog kašlja povezanog sa prehladom, dok Svetska Zdravstvena Organizacija, na osnovu podataka opisanih u farmakopejama i sistemima tradicionalne medicine, priznaje efikasnost timijana u lečenju dispepsije i drugih gastrointestinalnih poremećaja, velikog kašlja, kašlja usled prehlade, bronhitisa i velikog kašlja, laringitisa i zapaljenja krajnika (kao sredstva za ispiranje grla), dok se lokalno, za spoljnu upotrebu, timijan može koristiti u lečenju površinskih rana, bolesti usne duplje i kao antiseptik u oralnoj higijeni.

*****

U našem proizvodnom programu su Čaj od nadzemnog dela timijana i Kapi timijana. Nadzemni deo timijana ulazi u sastav Čaja kod bakterija u mokraći za decu i trudnice (broj 97) i UROMIX P čaja (broj 85), dok ekstrakt timijana sadrže ALTIPRIM i ALTIPRIM P.