SURUČICA (Filipendula ulmaria L. / Spirea ulmaria L.)

Suručica je višegodišnja biljka iz porodice Rosaceae, koja raste kao razgranati grm visine od 50 cm do 1,50 m, u brdovitim regionima Evrope i Azije, na vlažnim livadama u blizini šuma. Stabljike su joj čvrste i uglaste, obrasle tamno-zelenim perastim listovima, nazubljenim po obodu koji su sa donje strane obrasli svetlim maljama. Mirisni, sitni cvetovi, bledo žute boje sakupljeni su u cimozno-metličaste cvasti. Latinski naziv biljke „Spirea“ asocira na sitne plodove složene u spiralno raspoređene grozdove. Suručica se spontano i lako razmnožava na livadama, a može se gajiti i kao baštanska biljka – miris joj je veoma prijatan i nezaboravan, podseća na med, badem, vanilu…

Čitava biljka bogata je brojnim lekovitim jedinjenjima

Kao lekoviti deo biljke najčešće se koriste cvetovi (Filipendulae flos) sakupljni u fazi cvetanja, kada su otvoreni, a takođe se koristi i nadzemni deo biljke u cvetu (Filipendulae herba), dok se u jesen sakuplja i koren (Filipendulae radix).

Cvetovi sadrže značajne količine etarskog ulja sa 30-70% salicil-aldehida i drugih derivata salicilne kiseline. Osim toga, prisutni su i glukozidi, flavonoidi (hiperozid i spireozid), tanini, kumarini, terpeni, sluzi, šećeri, vitamin C, gvožđe, kalcijum, sumpor, vanilin, limunska kiselina, u korenu gaulterin i silicijumova kiselina, terpeni, smola i spirein.

Tradicija upotrebe suručice seže u daleku prošlost

Sve do XVI veka, suručica je korišćena zbog svojih aromatičnih svojstava i dekorativnosti: za aromatizovanje vina, pri destilaciji medovine i piva, a bila je i važna medonosna biljka. Druidi su je smatrali svetom biljkom i koristili za lečenje. Zapisi o lekovitosti na evropskim prostorima potiču iz sredine XVII veka – Nikolas Kalpeper je preporučivao upotrebu suručice u „kuvanom vinu” za lečenje grčeva, dok je njeno blagotvorno dejstvo na ublažavanje problema sa zglobovima postalo poznato tek  tokom XIX veka.

Kako je Aspirin dobio ime

Po izolovanju salicina iz vrbove kore, što je pošlo za rukom Anriju Leruku, francuskom farmaceutu, davne 1828. godine, daljim istraživanjima utvrđen je i visok sadržaj jedinjenja salicilne kiseline i u etarskom ulju suručice. Laboratorijska sinteza salicilne kiseline postignuta je 1860. godine a dalje hemijske modifikacije ovog jedinstvenog molekula u cilju poboljšanja terapeutskog efekta i smanjenja neželjenih dejstava postgnute su krajem XIX veka, kada je hemičar Feliks Hofman, tada zaposlen u „Bayer“-u, sintetisao acetil-salicilnu kiselinu. Novosintetisani lek nazvan je „Aspirin®“ – ime u čijem je korenu „Spirea“ (naziv za suručicu) sa prefiksom „a“ – u značenju „bez suručice“.

U narodnoj medicini suručica je imala jedinstvenu primenu

Obzirom na diuretična svojstva, tradicionalno se primenjuje kod nadražaja bubrega, kod gihta i reumatizma. Žvakanje sitno seckanog svežeg korena suručice smatrano je prirodnim lekom kod ujeda besnog psa – koren je trebalo žvakati više puta dnevno, tokom 3-4 dana, kako bi se izbegle fatalne posledice.

Njena lekovita svojstva potvrdila je i savremena fitoterapija

Usled sadržaja derivata salicilne kiseline, suručica se uglavnom koristi kao sredstvo protiv bolova. Njeno diuretično dejstvo i drenažni efekat, u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama daju povoljne rezultate kao dopuna dijeta za mršavljenje ili anticelulit tretmana.

Čaj i ekstrakti suručice uspešno ublažavaju bolove u zglobovima i mišićima, reumatske tegobe, glavobolju, zubobolju, menstrualne bolove, snižavaju povišenu telesnu temperaturu i donose olakšanje kod gripoznih stanja. Ublažavaju bolove i grčeve, a upotreba doprinosi detoksikaciji organizma i izlučivanju balastnih produkata metabolizma. Čaj uspešno ublažava i osećaj pečenja u želucu usled viška želudačne kiseline, doprinosi regulisanju varenja i uspešno ublažava dijareju, posebno u dečjem uzrastu.

Primenjeni spolja, čaj i ekstrakti suručice podstiču zarastanje rana i posekotina, a u obliku krema ili masti, koriste se za ublažavanje reumatskih tegoba.

Savremena klinička istraživanja potvrdila su efikasnost ekstrakata suručice u kombinaciji sa ekstraktima crne ribizle u tretmanu hroničnih bolesti zglobova: smanjenjem unosa analgetika i sintetskih antiinflamatornih lekova otklanjaju se brojne nuspojave koje oni izazivaju. Takođe, ekstrakti suručice povoljno deluju i na tonus krvnih sudova, a povećanjem diureze doprinose i detoksikaciji organizma.

Pri primeni suručice potrebno je poštovati i određena ograničenja

Obzirom na sadržaj derivata salicilne kiseline, upotreba suručice se ne preporučuje osobama koje ne smeju da koriste aspirin. Usled nedostatka pouzdanih podataka o bezbednosti, upotreba tokom trudnoće i dojenja moguća je samo po preporuči, ili uz saglasnost ginekologa.

*****

U našem proizvodnom programu je Čaj od cveta suručice.

*****

Mitovi o suručici i njena magijska upotreba

Kao simbol mira, ljubavi i sreće, suručica je krasila nevestniske bukete i cvetne slavoluke pri venčanjima, a njenim cvetovima posipani su mladenci. Druidi su je poštovali kao „svetu biljku“.

U keltskom folkloru suručica je simbol „cvetne neveste“:  žene stvorene da bude „savršena devojka“ – povodljiva i pokorna, bez sopstvene volje i vazda na usluzi drugima. U svadbenom buketu, suručica donosi radost i blagoslov nevesti, za ispunjenje uloge supruge i majke.

Sušeni cvetovi bili su obavezan sastojak ljubavnih napitaka, a verovalo se da će prijatan miris suručice natopljene u ulju, ukoliko se udiše svake noći, učiniti ženu privlačnijom i pomoći joj da se sretne sa srodnom dušom