SAČUVAJMO SRCE

Pre nešto više od dve godine štampa je objavila da je ekipa Izraelskih lekara uspela da od ćelija jednog pacijenta u laboratorijskim uslovima „uzgoji“ srce sa svim pratećim krvnim sudovima. Istraživači iz Tel-Aviva predstavli su u tečnost uronjen majušni model srca, veličine ploda trešnje, u uverenju da će u dogledno vreme „proizvodnja“ ljudskog srca iz ćelija pacijenta kome je ono neophodno za transplantaciju biti sasvim moguća, čime će problem dostupnosti biti rešen, a rizik od odbacivanja transplantiranog organa sasvim otklonjen.

Smešteno u sredini grudnog koša, između pluća, izgrađeno od posebnog mišićnog tkiva specifične građe, srce je jedinstveni organ čija je osnovna funkcija obezbeđenje cirkulaciju krvi u organizmu. Neumorno radeći, kao centralni motor-pokretač, ono tokom dana ispumpa više od 7000 litara krvi. Središnim mišičnim zidom podeljeno je na levu i desnu stranu, a svaka strana sadrži po jednu pretkomoru i jednu komoru, dok srčani zalisci regulišu protok krvi iz pretkomora u komore. Krv se propušta samo u jednom smeru, potom se zalisci zatvaraju i povratak krvi u suprotnom smeru nije moguć. Zaštitna ovojnica srca, perikard, sadrži takođe malu količinu tečnosti, a srce se sastoji još od mišićnog sloja – miokarda i unutrašnjeg endotela – endokarda – koji oblaže unutrašnju površinu srca i u tesnoj je vezi sa arterijama i venama kojima se krv pumpa i dotiče u srce. Ritam otkucaja srca reguliše grupa ćelija u sinoatrijalnom čvoru, koje generišući elekrtični naboj, podstiču kontrakciju miokarda. Krv sa niskim sadržajem kiseonika stiže putem velikih šupljih vena u desnu pretkomoru, čijom kontarkcijom prelazi u desnu komoru, odakle se pumpa u pluća gde se puni kiseonikom, zatim se putem plućnih vena vraća u levu pretkomoru, pa biva potisnuta u levu komoru, čijom kontrakcijom, kroz aortu, ulazi u sistemsku cirkulaciju snabdevajući tkiva svih organa kiseonikom. Sistem koronarnih arterija zadužen je za snabdevanje samog srca kiseonikom i hranljivim materijama. Obzirom da leva komora šalje krv u čitavo telo, a desna samo u pluća, zidovi leve strane srca su razvijeniji i snažniji.

U industrijski razvijenum zemljama kardiovaskulare bolesti su u najvećem procentu odgovorne za smrtnost stanovništva

Ishemijska bolest srca uzrokovana je aterosklerozom – naslagama masnog tkiva duž unutrašnjih zidova koronarnih arterija čime se smanjuje dotok krvi u srce, pa se srčani mišić ne snabdeva dovoljnim količinama kiseonika i hranljivih materija. Ukoliko dođe do stvaranja tromba ili ugruška, arterija može biti blokirana, dotok krvi u pojedino područje srčanog mišića onemogućen što dovodi do infarkta miokarda. Na sličan način, zapušenjem krvnog suda koji ga snabdeva, može doći do oštećenja bilo kog organa, mozga ili pluća.

Najveći broj infarkta miokarda se ne događa sasvim neočekivano, već je najčešće posledica nepovoljnih parametara zdravlja i po zdravlje štetnih navika: pušenja, neuravnotežene ishrane, viška telesne težine, stresa, povišenog krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoće u krvi, i pretežno sedećeg načina života. Prepoznavanje rizika i njihovog uklanjanja na vreme, doprinosi zaštiti srca i prevenciji srčanih bolesti.

Infarkt miokarda, zavisno od veličine zahvaćenog srčanog mišića, može imati i smrtni ishod ili ostaviti trajne posledice u vidu srčane slabosti (insuficijencije). Srčana insuficijencija može nastati i iz drugih razloga, usled dugotrajne preopterećenosti srca zbog cirkulatornih problema ili dugogodišnje hipertenzije. Srčanu insuficijenciju ne treba smatrati nezaobilaznom zdravstvenom tegobom koja dolazi sa starenjem, već je tretirati kao ozbiljen zdravstveni poremećej koji treba lečiti kako bi se poboljšao kvalitet života. U slučaju srčane insuficijencije telo tokom kraćeg vremena uspeva da kompenzuje slabost, tako da sam početak stanja može proći nezapaženo, međutim pojava prvih simptoma već upozorava da je potrebno potražiti pomoć lekara.

Jedan od prvih znakova je brzo zamaranje: osoba se lako zaduva i dolazi do otežanog disanja, pre svega pri naporu, a zatim čak i noću, tokom odmora u ležećem položaju. Prisutan je osećaj iscrpljenosti, čak i penjanje uz stepenice može predstavljati veliki napor. Srčana insuficijencija se karakteriše i akumulacijom tečnosti u vidu testastih otoka nogu, najčešće stopala i članaka. Zadržavanje vode može zahvatiti i abdomen i dovesti do gubitka apetita. Verovanje da je srčana insuficijencija nezaobilazna u starosti, često ometa pacijente da simptome pomenu lekaru, što je greška jer ukoliko stanje postane hronično, pogoršanje može nastupiti brzo a nedostatak odgovarajućeg tretmana se održava i na zdravlje svih ostalih organa.

Različite sčane bolesti mogu dovesti do slabljenja srčane pumpe. Uz već pomenute koronarne bolesti kada su krvni sudovi srca zahvaćeni arteriosklerozom, prethodno preležan infarkt miokarda i višegodišnju hipertenziju, uzroci mogu biti i oštećenja srčanih zalizaka, kao i virusne i bakterijske infekcije srčanog tkiva.

Osobe sa srčanom insuficijencijom mogu mnoga toga učiniti da dugo očuvaju kvalitet života i uspore napredovanje bolesti. Važno je razumeti da srčana insuficijencija utiče na čitav organizam, što je bitno zbog uspostavljanja veze između simptoma i aktivnog učešća u lečenju bolesti. Na primer: kod tegoba pri disanju jedan broj pacijenata veruje da je u pitanju bolest pluća, dok se uzrok nalazi u slabosti srca. Usled srčane slabosti krv se nakuplja oko srca, tečnost pritiska pluća što otežava disanje. Brzi porast telesne težine je takođe znak upozorenja: kada pacijent dobije na težini više od 2kg u roku od nekoliko dana, to nije iz razloga povećanog unosa hrane, već nakupljanja tečnosti u organizmu usled slabosti srca.

Odgovarajući medicinski tretman može pomoći saniranju bolesti, pri čemu je od najveće važnosti da pacijent uzme aktivno učešće u svom lečenju i prilagodi način života novonastalim okolnostima. Pre svega je neophodno redovno uzimanje određene terapije, kontrola unosa vode i soli, telesne težine i krvniog pritiska. Način života treba da bude podržavajući za srce: duvan sasvim izostaviti, hraniti se uravnotoženo i praktikovati redovnu fizičku aktivnost. Obzirom da pogoršanje može nastupiti iznenada, potrebno je obratiti posebnu pažnju na simptome: brz porast telesne težine, pojavu vrtoglavice i nesvestice, pogoršanje respiratornih tegoba, pojavu noćnog kašlja, otoka na nogama ili abdomenu – u tom slučaju što pre treba konsultovati lekara.

Medikamentozni tretman ima za zadatak da poštedi srčani mišić, poveća njegovu efikasnost i ublaži simptome

Tretman podrazumeva upotrebu pojedinih lekova koji se koriste i kod hipertenzije ( inhibitore converzije angiotenzina, betablokatore, antagoniste receptora angiotenzina II i diuretike) i koji takođe olakšavaju rad srčanog mišića. Upotreba lekova se podešava prema performansama srca progresivno, a u slučaju potrebe uključuje se i srčani stimulator (pejsmejker) koji omogućava ponovnu sinhronizaciju srčanih kontrakcija. Za uspeh terapije potrebno je strpljenje jer neki od njih mogu izazvati neprijatne prateće simptome, koji su prolaznog karaktera i povlače se posle nekoliko nedelja redovne upotrebe, dok se pun efekat primene lekova pokazuje tek posle nekoliko meseci. Brojnim studijama je pokazano da odgovarajuća terapija poboljšava kvalitet i dužinu života.

Upotreba proizvoda od lekovitog bilja takođe može pomoći kod oslabljenog srca

Cvet sa listom i plod gloga se tradicionalno u narodnoj medicini koriste kod svih oblika srčane slabosti, poremećaja cirkulacije i problema sa krvnim pritiskom. Lekovita svojstva gloga potvrdila je zvanična medicina, tako da se osim u vidu čaja ili vodeno alkoholnog ekstrakta, na tržištu nalaze i proizvodi koji sadrže standardizovan ekstrakt, kao što je to FORTICOR – biljni ekstrakt za srce.

Osim gloga na jačanje srčanog mišića i snagu srčane kontrakcije povoljno deluje i Čaj od herbe bele imele, dok Čaj od korena valerijane, delujući pre svega umirjuće na nervni sistem, ublažava stres i napetost koji na duže staze mogu nepovoljno delovati na srce.

U našem proizvodnom programu je i nekoliko mešavina sastavljenih od odabranog lekovitog bilja koje deluje u sinergiji na olakšanje tegoba i ublažavanje simptoma kod srčanih bolesti: Čajna mešavina kod srčane astme, Čaj kod angine pektoris, Čaj kod aritmije, Čaj kod visokog krvnog pritiska i Čaj kod sniženog krvnog pritiska. 

Blagovremena upotreba Čajne mešavine za bolju cirkulaciju ili Čajne mešavine kod arterioskleroze može pomoći da se krvni sudovi duže vremena održe u dobrom stanju. Upotreba proizvoda od lekovitog bilja, bilo da su u pitanju čajevi, tinkture ili standardizovani ekstrakti, pokazuje dobre efekte u početnim stadijumima poremećaja kada može doprineti poboljšanju stanja. Obzirom da sve bolesti srca predstavljaju veliki rizik za zdravlje čitavog organizma, redovan lekarski nadzor je neophodan kako bi svaka primenjena terapijska mera dala najpovoljnije rezultate.