RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.)

Sa svojim nežnim, nebesno plavim cvetovima i mirišljavim listovima, ruzmarin je dobro poznata i često korišćena lekovita biljka na našim prostorima. Poreklom je iz Južne Evrope i Male Azije i pripada botaničkoj porodici Lamiaceae. Fini, sa lica tamno zeleni a sa naličja beličasti i baršunasti listići, zaobljenih ivica, znak su da je ruzmarin savršeno prilagođen suvoj i toploj klimi, a njegov latinski naziv „Ros marinus“ (morska rosa) ukazuje na njegovu rasprostranjenost u primorskom regionu, gde je obavezni stanovnik makije.

Mitologija govori o tome da je ruzmarin stvoren od pene nastale pri Afroditinom izalasku iz mora. Boginja ljubavi ga je darovala ljudima: verovalo se da bi onaj koji bi bio dodirnut grančicom ruzmarina u cvetu brzo zaljubio, a ako bi muškarac bio neosetljiv na miris ruzmarina, smatralo se da je nesposoban da voli i da ne zaslužuje napor zavođenja. Kao simbol ljubavi i vernosti, skromni je svedok svakog venčanja i obavezan ukras nevestinskog buketa.

U Velsu je postojalo verovanje da grančicu ruzmarina iz nevestinskog buketa potopljenu u svadbeno vino treba čuvati kao zalog bračne sreće – ako bi bračna harmonija bila narušena, dom bi okadili grančicom ruzmarina da oteraju negativnu energiiju, dok u Belgiji decu ne „donose rode“ već ih „nalaze u žbunovima ruzmarina“, a njegove grančice se polažu i u kolevku novorođenčeta i u kovčeg preminulog.

Ruzmarin – simbol energije i životne radosti

U antičko doba, ruzmarin, Afroditin cvet, bio je kultna biljka, kojoj je pripisivan i stimulativni efekat na moždanu aktivnost pa su njegove grančice uplitane u krune kojima su studenti i intelektualci opasivali glave. Tokom Srednjeg veka su otkrivena njegova brojna lekovita svojstva. Pri epidemijama kuge koje su harale Evropom, ruzmarin, pomešan sa pelenom i drugim aromatičnim biljkama i potopljen u sirće, upotrebljavan je za fumigaciju radi zaštite od zaraze. Lekovite masti i kupke od ruzmarina koristile su se za lečenje šuge i reumatskih bolesti, a ekstrakt njegovih cvetova bio je hvaljeno sredstvo za negu lepote koje su dame iz viših krugova koristile za negu i podmlađivanje.

U 19. veku, nemački lekar i sveštenik Sebastijan Knajp, čije je delo dalo veliki doprinos razvoju savremena fitoterapije, preporučivao je starijim osobama kupke od ruzmarina kao efikasno stredstvo protiv opšte slabosti, srčanih poremećaja nervnog porekla, fizičkog i intelektualnog prenaprezanja, sa gubitkom pamćenja, kao i kod reumatizma i paralize, obzirom da aktivni sastojci podstiču poboljšanje cirkulacije i ublažavaju bolove i grčeve. Knajp je upotrebu ruzmarina preporučivao i kod žučnih tegoba i ciroze jetre, kao i kod zamora očiju – za poboljšanje vida, a ženama za ublažavanje menstrualnih tegoba i tegoba tokom menopauze.

Od njegovih svežih pupoljaka priprema se macerat čija upotreba takođe stimuliše funkcije jetre i žuči, ublažava tegobe kod hepatitisa, gastrointestinalne tegobe, osećaj težine u želucu, i grčeve. Obzirom da podstiče cirkulaciju i deluje podsticajno na nervni sistem, upotreba macerata se preporučuje kod iscrpljenosti i srčane insuficijencije, kao i za normalizovanje niskog pritiska i ublažavnje vrtoglavice.

Kao lekoviti deo biljke sakupljaju se listovi i cvetovi, koji se u obliku čaja ili ekstrakata primenjuju za unutrašnju i spoljnu upotrebu

Nadzemni deo ruzmarina sadrži brojne aktivne sastojke od kojih je najznačijnije etarsko ulje, bogato kamforom, cineolom i pinenom. Ostali aktivni sastojci ruzmarina su flavonoidi (luteolin i diosmin), tanini, diterpeni, triterpeni, steroidi, fitoestrogeni, holin, fenolne kiseline (hlorogenska i ruzmaricinska), gorke supstance i lipidi.

Iskustva tradicionalne narodne medicine potvrdila su i savremena istraživanja, tako da se upotreba čaja od ruzmarina preporučuje za regulisanje varenja, kod povišenih nivoa lipida u krvi, za olakšanje izlučivanja žuči i ublažavanje bolova i grčeva. Njegovi aktivni sastojci mogu smanjiti rizik od stvaranja ugrušaka u krvnim sudovima, dok diuretični efekti prisutnih organskih kiselina podstiče mokrenje što smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu i pojave reumatskih tegoba. Antioksidativno dejstvo aktivnih sastojaka usporava starenje ćelija, što se posebno odnosi na nervni sistem gde upotreba ruzmarina pomaže kod intelektualnog preopterećenja, a laboratorijska istraživanja su pokazala i antitumorsko dejstvo ekstrakata ruzmarina. Jedinjenja sa antimikotičnim i antibakterijskim dejstvom ubrzavaju oporavak kod infekcija patogenim agensima. Čaj od ruzmarina povoljno deluje i kod infekcija disajnih puteva, a deluje umirujuće i na nadražajni kašalj.

Za spoljnu upotrebu, upotreba čaja i ekstrakata ruzmarina se propručuje za kupke kod reumatskih bolesti i za poboljšanje cirkulacije. Ispiranje kose posle pranja podstiče cirkulaciju u koži vlasišta čime se stimuliše rast kose, a aktivni sastojci sa antiseptičnim dejstvom doprinose otklanjanju peruti. Primenjen na oštećenu i inficiranu kožu, ubrzava zarastanje i oporavak od infekcija.

Etarsko ulje ruzmarina je veoma cenjeno u proizvodnji parfema, a koristi se i u proizvodima namenjenim za inhalaciju, kod upale disajnih organa i u kremama i mastima namenjenim za masažu zglobova kod reumatskih bolesti.

Kao začin, dodatak jelima od mesa i ribe, koristi se u svakodnevnoj ishrani.

Monografije Evropske Medicinske Agencije, na osnovu pozitivnih iskustava dugotrajne upotrebe, preporučuju upotrebu čaja od ruzmarina i etraskog ulja ruzmarina za poboljšanje varenja, kod dispepsije i za ublažavanje grčeva, a za spoljnu upotrebu kao dodatak kupkama za ublažavanje bolova u mišićima i kostima. Usled nedostatka pouzdanih podataka o bezbednosti, upotreba se (izuzev kao začina u ishrani) ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja ni kod dece mlađe od 12 godina. Obzirom na moguće štetne efekte u vidu mučnine i povraćanja, neophodno je poštovati preporučene doze za upotrebu.