PLACEBO EFEKAT – JEDNA OD KOMPONENTI (IZ)LEČENJA

Svaki novi lek, pre puštanja u promet prolazi dugotrajne i komplikovane procedure kojima se utvrđuju njegova delotvornost i eventualni prateći štetni efekti koje bi mogao imati po zdravlje korisnika. U tom cilju, jedna od često primenjivanih provera efikasnosti, podrazumeva „dvostruko slepe“ studije, u kojima učestvuju dve homogene grupe pacijenata od kojih jedna grupa dobija supstancu čija se efikasnost utvrđuje, dok druga grupa dobija placebo – supstancu bez ikakve fiziološke aktivnosti. Ni jedna ni druga grupa pacijenata, kao ni osoblje koje učestvuje u primeni ispitivane supstance i placeba, ne znaju koju od ove dve supstance pacijent koristi. Tokom trajanja studije, budno se prate efekti primene supstance na fiziološke funkcije organizma, tok bolesti, poboljšanja i pogoršanja parametara kao i neželjeni efekti koji se eventualno pojave, njihov intenzitet i učestalost. Po završetku studije, ukoliko su efekti ispitivane supstance statistički značajno povoljniji od efekata placeba, njena efikasnost je potvrđena, što je važan korak u procesu registracije i dozvole za puštanje leka u upotrebu.

Šta je „placebo efekat“?

Placebo efekat, čije je postojanje dokumentovano brojnim kliničkim studijama, opisuje se kao stanje u kome fiziološki inertna (neaktivna) supstanca, uneta u organizam, dovodi do poboljšanja stanja i ublažavanja simptoma bolesti.

Proces ozdravljenja počinje u našoj svesti

U tumačenju rezultata „duplo slepe“ studije, pažnja je usmerena na razliku u efikasnosti ispitivane supstance i placeba, pri čemu se obično zanemaruje da je efekat placeba gotovo podjednako moćan kao i efekat supstance koja ispoljava fiziološko dejstvo. Ovaj efekat je često višestruko značajniji od razlike u efikasnosti između ispitivane supstance i fiziološki neaktivne supstance (placeba).

Efekat placebo je dokumentovan tokom velikog broja studija, pri čemu su zanimljivi rezultati dobiveni meta analizom studija u kojima su ispitivani efekti lekova iz grupe antidepresiva. U kategoriji pacijenata koji su primali fiziološki aktivnu supstancu (potencijalni lek) nastupilo je prosečno poboljšanje stanja za 16 poena (od 52 koliko ih ima na Hamiltonovoj lestvici – skali koja meri težinu depresije), dok je kod pacijenata koji su primali placebo poboljšanje iznosilo 14 poena, što iznosi sedam puta više nego što je razlika od 2 poena između ove dve grupe pacijenata.

U najvećem broju kliničkih studija, pacijenti – učesnici – su obavešteni o tome da je lek koji dobijaju supstanca koja se ispituje ili neutralna supstanca, a placebo efekat je prisutan u oba slučaja. Placebo efekat je još izraženiji kada osoba koja učestvuje u studiji nije informisana o tome da je moguće da prima neutralnu supstancu.

Naš organizam poseduje sposobnost samoizlečenja…

Neosporno postojanje placebo efekta jedan je od znakova da su snaga naše svesti i sposobnost samoizlečenja organizma udruženi u cilju postizanja ozdravljenja i uspostavljanja ravnoteže fizioloških procesa narušenih bolešću. Sposobnost samoizlečenja je ugrađena u genetski kod, i u većoj ili manjoj meri poseduju je svi organi i ćeilje našeg tela. Ukoliko je upotreba određene supstance praćena uverenjem da će nam ona pomoći, na svesnom i nesvesnom nivou podstiče se mobilisanje samoisceljujućih snaga.

…. koja se podstiče relaksacijom

Sposobnost samoisceljenja je tema mnogih savremenih istraživanja iz oblasti psiho-neuro-imunologije. Većina studija pokazuje da se ove snage bolje aktiviraju ukoliko se osobe nalaze u stanju opuštenosti, obzirom da tada dolazi do modifikacije frekvencije moždanih talasa. Beta talasi koji preovlađuju u budnom stanju, povlače se pred alfa talasima, koji imaju nižu frekvenciju i čine most ka povećanju zastupljenosti frekvencija još sporijih teta i delta talasa, odgovornih za dubinsko isceljenje. Stanje dubinske relaksacije podstiče obnavljanje ćelija našeg tela uz proširenje svesti, čime se omogućuje bolje upravljanje svakodnevicom i podiže tolerancija na stres.

Ponovno osvajanje zdravlja je kao put u nepoznato…

Kada se osveste ogromni potencijali sopstvene svesti i sopstvenih moći samoizlečenja, osvajanje zdravlja, za obolelu osobu, postaje proces u kome ona sama preuzima sve aktivniju ulogu. Pomnim praćenjem simptoma i reakcija sopstvenog tela na lekove i pomoćna lekovita sredstva, osoba otkriva šta je to što doprinosi oporavku, i koji proizvodi ili aktivnosti doprinose poboljšanju kvaliteta života i povratku životne radosti.

… na koji se kreće preuzimanjem pune odgovornosti za sopstveni napredak

Poverenje u lekara/terapeuta je jedan od ključnih faktora napretka u ponovnom osvajanju zdravlja, a to poverenje podrazumeva otvorenu komunikaciju o svim aspektima i mogućnostima izabrane terapije, pomoćnih lekovitih sredstava, proizvoda od lekovitog bilja i alternativnih metoda lečenja. Poverenje podrazumeva i otvoren razgovor i tretiranje svih neželjenih efekata koji eventualno mogu nastati kao posledica izabranih metoda lečenja.

Objektivno informisanje o mogućim efektima izabranog leka, biljnog proizvoda ili metode lečenja, uz činjenicama potvrđeno uverenje u uspešnost primenjene terapije, olakšaće izbore i odluke na putu ka ponovnom osvajanje zdravlja.