PELEN (Artemisia absinthium L.)

U mnogim jezicima sinonim za gorčinu, pelen je višegodišnja biljka koja raste kao samonikla na osunčanim mestima, a često se zbog svoje lekovitosti gaji u baštama. Pelenovom grmu najviše odgovaraju kamenite i krečnjačke podloge. Može dostići i 1m visine, stabljike su mu snažne, donji listovi su trostruko perasti sa duguljastim lancetastim delovima, dok su prema vrhu stabljike listovi manji i jednostavniji. Listovi čitave biljke su sivkasto svilenkasto maljavi. Svetložuti glavičasti cvetovi su složeni u metličaste cvasti obavijene maljavim ovojnim listićima. Miris cvetova je jak i karakterističan, a ukus gorak i aromatičan. Pelen cveta tokom čitavog leta, od jula do septembra, a može se razmnožavati sadnjom ili deobom grmova.

Pripada porodici Asteraceae, a potiče iz regiona Evrope, Azije i Severne Afrike.

Lekovitost pelena poznata je od Antičkog doba

Najstariji tekst u kome se pominje pelen datira još iz 2800 godine pre nove ere – o njemu je pisao kineski car Šen-Nung (poznat kao « Božanski iscelitelj ») koji u svojim tekstovima hvali osobinu pelena da štiti organizam od mnogih otrova.

Za upotrebu pelenovog lista u kombinaciji sa alkoholom reference se mogu naći u starim egipatskim papirusima i Biblijskim tekstovima. Grčki filozof Pitagora je tvrdio da olakšava porođaj, a Hipokrat, otac medicine, preporučivao ga je kod mnogih tegoba, uključujući menstrualne bolove, reumatizam i anemiju. Njegov latinski naziv „Artemisia“ ukazuje da je bio je posvećen Artemidi, boginji lova koja je važila i za zaštitnicu porođaja, dok „absinthium“ potiče od latinskog izraza za gorko – absinthial. Zapisi o pelenu se mogu naći u delu « Hortulus » monaha Walafridusa Straba, a opisala ga je i Hildegarda iz Bingena,  tokom XII veka, koja je preporučivala obloge od pelenovog vina za ublažavanje glavobolje: čitavu kožu glave trebalo je uveče premazati pelenovim vinom, potom glavu prekriti vunenom kapom i tako prespavati, a ujutru bi glavobolja nestala.

Tokom mnogih vekova, upotrebljavan je kao repelent za moljce i buve, i kao lek protiv crevnih parazita za ljude i za životinje. Tokom srednjeg veka, u manastirima, monasi koji su prepisivali svete spise, dodavali su pelenov prah mastilu kako bi zaštitili rukopise od insekata koji uništavaju papir.

Pelen sadrži brojne lekovite supstance

Pelen sadrži etarsko ulje zeleno-plavičaste boje, gorki heterozid absintin, gorka jedinjenja artemisin i absintiin, flavonoide, tanine, a od organskih kiselina jabučnu, taninsku, ćilibarnu i vitamin C. Etarsko ulje je bogato tujonom, terpenom, azulenom i solima kalijuma i mangana.

Kao lekoviti deo biljke sakupljaju se listovi pre cvetanja (Folia Absinthii) ili nadzemni deo biljke u cvetu (Absinthii herba). Suše se u hladu, na promajnom mestu, a sabiraju se isključivo zeljasti vršni delovi biljke.

U narodnoj medicini, pelen ima široku primenu

Pre svega, preporučuje se kao sredstvo za podsticanje menstruacije. Obzirom da utiče na bolju prokrvljenost organa karlice, upotreba se preporučuje tokom porođaja, kada je organima karlice potrebna bolja elstičnost, a kako pojačava i trudove, doprinosi olakšanju porođaja.

Aktivni sastojci pelena pokazuju povoljne efekte na čitav organizam: doprinose regulisanju telesne težine, poboljšanju metabolizma, regulisanju nivoa šećera u krvi, a doprinose i poboljšanju stanja i kod duševnih smetnji koje nastaju kao posledica lošeg varenja, poremećaja funkcije jetre, žuči, slezine ili ženskih polnih organa.

Pelen se tradicionalno koristi za jačanje kao tonik, jer kao gorko-aromatično sredstvo stimuliše lučenje sokova za varenje i podstiče apetit, izlučivanje žuči i otklanja nadutost. Naročito se preporučuje osobama kojima je odstranjena žučna kesa, a uspešno ublažava grčeve u želucu i crevima, bolove u jednjaku, katar želuca, hronični zatvor, proliv, reguliše lučenje želudačne kiseline, i otklanja loš zadah. Veoma povoljno deluje na cirkulaciju i stvaranje krvnih ćelija, pa se upotreba preporučuje i kod anemije. Doprinosi i sniženju povišene telesne temperatite pa se tradicinalno primenjuje kod groznice. Aktivni sastojci pelena podstiču i izučivanje mokraće, pa se čaj, u umerenim količinama, može koristiti i kod upale bešike.

Pelen je pouzdani „narodni lek“ za otklanjanje crevnih parazita, često ukuvan sa vinom, pomešan sa pivom, ili samleven u prah, kako bi se ublažila gorčina. Ukuvan u sirćetu, koristi se i kao antidot kod trovanja pečurkama, dok se kod trovanja kukutom ili bunikom koristi pelen ukuvan u vinu, a uspešno podstiče oporavak i kod trovanja pokvarenim mesom.

Pelen se u narodnoj medicini koristi i za spoljnu upotrebu

Čaj od pelena primenjuje se i kao voda za oči kod iritacije ili upale, a veruje se da sveže ceđen sok pomešan sa medom premazan preko očiju jača vid.

Kod dečjih glista se preporučuju obloge od pelenove rakije, stavljene na stomak koje treba ponavljati sve do potpunog eliminisanja parazita. Pelen, primenjen spolja u vidu toplih vrećica napunjenjih sušenom herbom položenih na bolno mesto ili gusto ukuvan u vinu, može doneti olakšanje i kod prisustva kile – veruje se da ove obloge doprinose jačanju vezivnog i mišićnog tkiva.

Uvarak od pelena se koristi kao sredstvo za zarastanje rana, kod uganuća i nagnječenja tkiva.

Savremena naučna istraživanja potvrdila su lekovitost pelena

Placebo kontrolisana studija u kojoj je ušestvovalo 40 osoba obolelih od Kronove bolesti (hronične upale debelog creva) pokazala je da je primena vodenih ekstrakata pelena tokom deset nedelja smanjila upotrebu kortikosteroida (koji se uobičajeno koriste za lečenje ove bolesti). Takođe, nekoliko studija je pokazalo određenu efikasnost upotrebe pelena u slučaju malarije. Srodna biljka, slatki pelin (Artemisia annua), nedavno je postala priznata kao tradicionalni tretman za malariju.

Pri upotrebi pelena savetuje se oprez

Ukoliko se čaj ili pelenovo vino koriste duže vremena i u većim količinama, gorke materije atremisin, absintiin i anabsintiin iz pelena prisutne u etarskom ulju, mogu dovesti do vrtoglavice, pomućenja svesti, halucinacija i poremećaja uma. Kod prekomernog uživanja čaja od pelena može doći do otvrdnuća želuca, pojačanog lučenja želudačne kiseline i zatvora stoga treba biti oprezan i koristiti ga umereno, prema uputstvu i tokom kraćeg vremenskog perioda. Tujon prisutan u etarskom ulju, unet u količinama većim od 3mg dnevno, ispoljava neurotoksične i abortivne efekte. Upotreba pelena se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.

Evropska Medicinska Agencija u svojoj monografiji posvećenoj pelenu preporučuje njegovu upotrebu na osnovu tradicionalnih iskustava kod privremenog gubitka apetita i blagih problema sa varenjem, tokom najviše dve nedelje u kontinuitetu, dok se u dokumentima Komisije E i ESCOP-a navodi i upotreba kod problema sa pražnjenjem žučne kese tokom tri do četiri nedelje.

Pelen ne bi trebalo koristiti kod opstrukcije žučnih puteva, prisustva čira na želucu i epilepsije. Zbog mogućeg uticaja na budnost, upotreba pelena u većim količinama bi mogla uticati na sposobnost upravljaja vozilima ili rukovanja mašinama. Zbog mogućeg delovanja na nervni sistem i prisustva tujona, ne može se sasvim isključiti mogućnost interakcija sa lekovima za anksioznost i poremećaje sna (benzodiazepini), kao i sa lekovima za epilepsiju i teške mentalne poremećaje (neuroleptici), stoga se osobama koje koriste ove lekove ne savetuje istovremena upotreba pelena. Tanini prisutni u nadzemnom delu pelena mogu negativno uticati na apsorpciju suplemenata gvožđa, stoga lekove treba uzeti jedan ili dva sata pre ili posle upotrebe proizvoda od pelena.

*******

U našem proizvodnom programu su Čaj od nadzemnog dela pelena i Kapi pelena. Herba pelena ulazi u sastav Čaja kod šećerne bolesti, Čaja kod kamena u žučnoj kesi, Čaja kod manjka želudačne kiseline, Čaja kod ameba, Čaja za poboljšanje apetita i Čajne mešavine „X“, dok tinktura pelena ulazi u sasatav Kapi za apetit.

*******

Pelen se u seoskim domaćinstvima koristi u lečenju životinja, a i za zaštitu poljoprivrednih kultura

Kod manjka apetita, otečene jetre ili stomačnih grčeva, domaćim životinajma se daje uvarak od pelena, koji se koristi i za spoljnu upotrebu, kod krasta, otoka, čireva i za obloge kod povreda kože.

Fermentisan uvarak pelena, dobiven ukuvavanjem 2kg sveže herbe pelena sa 10 litara vode tokom 20 minuta i fermentiran tokom 8-10 dana, koristi se za tretman useva zaposednutih lisnim vašima, buvama i gusenicama jer deluje kao moćan repelent.

*******

Vermut i pelinkovac

Ekstrakti pelena dobiveni namakanjem u vinu i rakiji do željene gorčine, vermut i pelinkovac, koriste se kao aperitivi, za podsticanje apetita i bolje varenje.

Apsint

Poznat, i u umetničkim krugovima tokom XIX veka i perioda „Belle epoque“ rado korišćen alkoholni napitak, Apsint je verovatno nastao u francuskom delu Švajcarske, u Kuveu. Legenda govori da ga je formulisao lekar Pjer Ordinar, 1792. godine, kao lek pogodan za lečenje brojnih bolesti i tonik koji čudesno donosi oporavak. Proizvodnju ovog napitka „na veliko“ uskoro preuzimaju sestre Henrio, i iz njihove destilerije ovo piće stiže u bistroe i kafane širom Evrope, čak postaje toliko poznato da je po njemu i deo dana oko 17h – vreme za aperitiv – dobio naziv „zeleni čas“ ( „l’heure verte“).

Osim zeleno-žućkaste boje, koja mu daje tajanstveni šarm, Apsint karakterišu i mnoga lekovita svojstva, stoga za kratko vreme stiče mnogo vernih i poznatih potrošača, koji ga nazivaju „Zelena vila“ („ Fee verte“). Obzirom da u većim dozama značajno utiče na svest i izmenu percepcije, može mu se pripisati jedan deo zasluga za genijalna dela i prodore intuicije, „prosvetljenja“ ili „oslobađanja uma do viših nivoa svesti“ nekih od najuticajnijih umetnika sa kraja XIX i početka XX veka, uključujući Pikasa, Degaa, Bodlera, Oskara Vajlda i Pola Gogena. Međutim, prekomerna upotreba Apsinta dovodi do halucinacija, demencije, konvulzija, i pomračenja svesti – u takvom stanju slikar Vinsent van Gog je sebi odsekao uho….