ORAH (Juglans regia L.)

Uz hrastovo drvo, orah je još jedan od simbola Božića na našim prostorima. Bez njegovih ukusnih plodova ne može se zamisliti nijedna praznična trpeza. Potiče iz regiona Male Azije i Dalekog istoka odakle se preko Grčke proširio na teritoriju Evrope. Ostaci oraha nađeni su u arheološkim nalazištima koja potiču iz Kamenog doba. Zapisi o lekovitim svojstvima nalaze se i u Dioskoridovim spisima, dok se u Plinijevim tekstovima tvrdi da je „žvakanje oraha pouzdan lek kod ujeda pobesnelog psa“. U Antičko doba, poštovan je kao „sveto Jupiterovo drvo“. Njegovi plodovi, list i stablo, oduvek su imali mnogo namena: drvo oraha je veoma cenjeno u stolarstvu i vajarstvu.

Orah je drvenasta biljka čije stablo može dostići visinu od 25m. Gaji se kao industrijska biljka, a takođe raste i samoniklo u šumama. Pripada porodici Juglandaceae. Listovi su mu glatki po obodu, ovalni i neparno perasto složeni, dok su cvetovi podeljeni na muške i ženske: muški cvetovi se razvijaju u pazuhu listova kao viseće rese, dok se ženski nalaze pojedinačno, na grančicama. Cvetovi se razvijaju pre pojave listova, a plod stiže u septembru.

Kao lekoviti deo biljke koristi se list oraha (Juglandis folium) sabran tokom juna meseca, sušen u hladovini kako bi zadržao zelenu boju. Zeleni, nezreli plodovi se takođe sakupljaju za izradu orahove rakije – proverenog narodnog leka za jačanje želuca.

Spoljni, zeleni omotač ploda sadrži masno ulje, tanine, jabučnu, oksalnu i limunsku kiselinu, peroksidazu, hidrojuglon i emulzin. Listovi oraha sadrže tanine, flavonoide, naftohinone (juglon i hidrojuglon), fenolne kiseline (kafenu i galnu), etrasko ulje i vitamin C, dok su plodovi bogati masnim uljem i omega 3 masnim kiselinama.

Primena oraha u narodnoj medicini

Tradicionalno se čaj od lista oraha koristi kao sredstvo za „čišćenje krvi“, kod šećerne bolesti i žutice. Spolja se primenjuje u vidu kupki za jačanje organizma, kod rahitisa, u vidu obloga kod otečenih žlezda, kod gnojenja kostiju, za zaustavljanje krvarenja desni i kod upala oka. Čaj od svežih orahovih cvetova se koristi za vaginalna ispiranja kod „belog pranja“, dok se čaj od svežih listova koristi za jačanje živaca. Sveži listovi se takođe primenjuju i u vidu obloga, za ubrzanje zarastanja zagnojenih rana i kod crvenog vetra, dok se sveži zeleni plodovi pomešani sa vinom i maslinovim uljem koriste kao sredstvo protiv opadanja kose. Uvarak od zelenih plodova se od davnina koriste i za bojenje kose.

Čaj od lista oraha se takođe koristi za ublažavanje tegoba kod proširenih vena i hemoroida i za zaustavljanje lakših proliva, i kao sredstvo za ublažavanje tegoba kod prisustva crevnih parazita. Primenjen lokalno, doprinosi ublažavanju svraba i perutanja kože glave, podstiče zaceljenje rana, ublažava iritaciju, upalu i svrab. Kao tečnost za ispiranje ili u vidu obloga, koristi se kod akni, ekcema, za ublažavanje i sunčanih opekotina, površinskih opekotina i crvenila kože, kao i preteranog znojenja dlanova i stopala.

I naučna istraživanja potvrdila su lekovitost oraha

Sadržaj tanina, etarskog ulja i vitamina C, odgovoran je za lekovita svojstva ekstrakata lista oraha. Brojne studije su potvrdile povoljno dejstvo kod bolesti srca i malignih bolesti. Polifenoli imaju antioksidativno dejstvo, a i visok sadržaj polinezasićenih masnih kiselina (omega 3) ima veoma povoljno dejstvo na održanje zdravlja.

Savremena biohemijska istraživanja pokazala su da plodovi oraha sadrže veoma visoke koncentracije serotonina, jedinjenja važnog za prenos signala između neurona u ljudskom mozgu. Upotreba plodova u ishrani povoljno deluje na poboljšanje kognitivnih funkcija (učenje i pamćenje), kao i na pokretljivost zglobova starijih osoba.

Savremena laboratorijska istraživanja pokazala su da ekstrakti lista oraha inhibiraju rast bakterija odgovornih za nastanak akni, kao i da onemogućavaju rast kanceroznih ćelija poreklom iz tkiva bubrega i kolona.

Studijama izvedenim na laboratorijskim životinjama pokazano je da ekstrakti oraha podstiču povećanje lučenja insulina i doprinose sniženju nivoa glukoze u krvi.

*****

U našem proizvodnom programu su Čaj od lista oraha i Kapi oraha, a list oraha ulazi u sastav Čaja za čišćenje organizma, Čaja “M” , Čaja kod strume i Čaja kod slabe kose i peruti.

*****

Orahova rakija za jačanje želuca se priprema na sledeći način:

20-25 zelenih oraha (ubranih tokom juna ili početkom jula) treba oprati hladnom vodom, iseći na pločice i staviti u bocu, uz dodatak 0.5g đumbira, 0.5g cimeta i 1g karanfilića, pa preliti 1 litrom jake rakije, i ostaviti da mesec dana stoji na suncu ili na toplom mestu. Posle mesec dana, tečnosti treba dodati ¼ litra hladnog šećernog sirupa. Dobro zatvorenu bocu ostaviti da odstoji 3-4 nedelje na suncu ili toplom mestu, posle čega tečnost treba procediti. 

*****

Za orah su vezana mnoga verovanja, legende…..

Prema grčkoj legendi, Dionis, bog vina i ekstaze, zaljubio se u Kariju, najmlađu od tri kćeri kralja Diona. Starije Karijine sestre su spletkama sprečile susret zaljubljenih, pa ih je besni Dions pretvorio u stene. Ožalošćena Karija je ubrzo umrla od tuge, a nesrećni, zaljubljeni Dionis ju je pretvorio u orah, u znak večnog sećanja.

Rimljani su veoma poštovali lekovita svojstva oraha i koristili su ga u lekovite i magijske svrhe: verovalo se da plodovi podstiču plodnost, pa je bacanje oraha bio običaj na svadbama.

Međutim, tokom Srednjeg veka, orah je zadobio lošu reputaciju: vladalo je verovanje da onaj koji bi bi zaspao u hladu njegove krošnje može oboleti od upale pluća ili bilo koje druge plućne bolesti. Naročito je zlokobno delovala moć oraha da onemogući rast drugih biljaka u svojoj blizini. Uprkos brojnim lekovitim svojstvima, poznata medicinska škola u Salenu, tolerisala je „jedan orah posle jela, najviše dva“ dok bi „konzumiranje tri oraha predstavljalo najtežu opasnost“…

Takođe, tokom XVI i XVII veka u medicini je bilo zastupljeno verovanje da delovi pojedinih biljaka fizički podsećaju na delove ljudskog tela na koje se mogu korisno primeniti. Orah se smatrao predstavom ljudske glave; jezgro je predstavljalo mozak. Zbog toga je mlevena orahova ljuska služila za lečenje rana na glavi, dok su jezgra oraha smatrana lekom za duševne bolesnike.

… i bajke o „Krcku Oraščiću“ i „Palčici“

„Krcko Oraščić“ je prelepa bajka koja se odigrava u atmosferi Božićnih praznika. Usamljena devojčica Klara je siroče koje odrasta u porodici bliskih rođaka. Njena najdraža igračka je krckalica za orahe u obliku husarskog vojnika, koju obesni rođaci žele da joj otmu i polome. Tokom Božićne noći, Klara beži u svet mašte u kome oživele igračke žive u nekom posebnom, čarobnom svetu. Jutro joj donosi iznenađenje: dečak koji sa svojim roditejima dolazi u posetu rođačkoj porodici je pravi, živi Krcko Oraščić, i njih dvoje dobro čuvaju zajedničku tajnu.

Andersenova bajka o „Palčici“ nosi simboliku plodnosti: sićušnu devojčicu rođenu u srcu cveta, na dar je dobila dobra žena koja je silno želela dete. Brižna majka je uglačanu orahovu ljusku pripremila kao postelju za voljenu kćerkicu.