ONO ŠTO STE ODUVEK ZNALI O PUŠENJU I NIKOTINU…

Prema statističkim podacima, u Srbiji puši trećina stanovništva, a procena je da je životni vek pušača za oko 14 godina kraći nego kod nepušača. Pušenje značajno utiče na kvalitet života jer dovodi do degradacije zdravlja, može biti uzrok invaliditeta kao posledice infarkta ili moždanog udara ili smanjenja pokretljivosti usled emfizema pluća.

Uprkos kampanjama protiv pušenja i visokoj ceni cigareta, broj pušača se ipak ne smanjuje, iako bi mnogi pušači želeli da se oslobode zavisnosti.

Pušenje izaziva zavisnost od nikotina koji putem dopaminergičkih receptora u mozgu deluje na centar za nagradu. Sa smanjenjem nivoa dopamina, kod pušača se javlja potreba da se nivo dopamina dopuni pušenjem sledeće cigarete. U koncentraciji u kojoj se nalazi u duvanskom dimu, nikotin stimuliše lučenje adrenalina, dovodi do povišenja krvnog pritiska i ubrzanja srčanog ritma i smanjuje apetit. Nikotin, takođe, poboljšava koncentraciju i pamćenje.

Osim sto se u visokom procentu nalazi u duvanu, nikotin je prisutan u brojnim biljkama iz roda Nicotiana koje se kao ukrasne biljke gaje u Americi, jugozapadnoj Africi i Australiji, a koje kao i paradajz, plavi paltlidžan i krompir pripadaju porodici „pomoćnica“ (Solanacee).

Sam po sebi, nikotin se ne smatra kancerogenim i visoko toksičnim, mada poslednjih decenija pojedine studije ukazuju na njegov mutageni efekat.

Toksičnost duvana počinje od korena biljke: tim putem teški metali (kao što su olovo i kadmijum) i nitrati koji se koriste kao đubrivo, bivaju apsorbovani i raspoređeni u ostalim tkivima. Nitrozamini, kancerogena jedinjenja specifična za duvanski list, formiraju se tokom sušenja. Pri procesu proizvodnje, cigaretama se dodaju i pojedini aditivi kao što su amonijak koji modifikuje brzinu apsorpcije nikotina u organizam, i šećeri koji pri sagorevanju oslobađaju acet-aldehid, jedinjenje koje je takođe kancerogeno. U trenutku kada se cigareta upali, pri udahu vrelog dima oko 7000 različitih jedinjenja ima otvoren put ka plućima, od kojih je bar njih 90 toksično: kardiotoksični ugljen-monoksid; 1,3 butadien koji je toksičan za reperoduktivni sistem; akrolein koji je toksičan za disajne organe; benzen koji takođe nepovoljno utiče na reproduktivni sistem i plodnost su zastupljeni u najvećem procentu. Oko 70 različitih jedinjenja prisutnih u duvanskom dimu označeno je kao kancerogeno.

Obzirom na dejstvo na centar za nagradu, razumljivo je da je nikotinska zavisnost problem koji nije lako prevazići. Proces odvikavanja od pušenja je složen i zavisan od više faktora, a stručna pomoć koju nude mnogi centri i podrška okoline su od velikog značaja za uspeh. Za ublažavanje simptoma odvikavanja, od pomoći mogu biti žvakaće gume i flasteri koji sadrže nikotin.

Za početak, dobro bi bilo ukloniti sve objekte koji su u vezi sa pušenjem: pre svega, cigarete, upaljače, pepeljare i obavestiti porodicu, prijatelje i kolege o odluci. Dnevne aktivnosti bi trebalo organizovati na način da ostaje što manje „praznog“ vremena i izbegavati situacije kao što su pauza za kafu sa pušačima, kafa posle obroka i posete prijateljima pušačima… pravi prijatelji će razumeti da to nije kraj prijateljstva. Umesto cigarete, ujutru, dobro bi bilo početi dan velikom čašom vode ili čaja, a tokom dana jesti voće sa visokim sadržajem vitamina C koji doprinosti detoksikaciji organizma. Slatkiše svakako treba izbegavati, i unapred se pripremiti za situacije koje mogu biti izazov: kako odoleti ponuđenoj cigareti, kako uživati u kafi bez cigarete i čime okupirati ruke. Pri svakoj želji za cigaretom, posegnite za čašom vode ili šoljom čaja, a slobodno vreme posvetite nekoj prijatnoj fizičkoj aktivnosti, najbolje na otvorenom.

U narodnoj medicini, tradicionalno se za odvikavanje od pušenja koristi koren iđirota čije žvakanje utiče na čulo ukusa i izaziva gađenje prema duvanu.

Tokom procesa odvikavanja od pušenja i u cilju opšte detoksikacije organizma, potrebno je obezbediti dovoljan unost tečnosti. Od velike pomoći tokom ovog procesa mogu biti čajevi namenjeni oporavku plućnog tkiva i čajne mešavine koje olakšavaju iskašljavanje čime se i mehanički izbacuju štetne čestice duvanskog dima vezane za sluzokožu disajnih organa.

Dragocenu pomoć oporavku plućnog tkiva pružaju čajevi od nadzemnog dela rastavića i lista plućnjaka, koji se mogu koristiti i više nedelja u kontinuitetu, tokom procesa odvikavanja.

Čajevi od lista podbela i korena omana blagotvorno deluju na disajne organe, kao i list belog sleza, cvet crnog sleza, koren i cvet jagorčevine. U narodnoj medicini, cvet zove se tradicionalno koristi kod problema sa disajnim organima: prednost upotrebe zovinog čaja je i u tome što podstiče znojenje čime se ubrzava proces detoksikacije. Osvežavajući napitak pripremljen od sirupa zovinog cveta, tokom toplih letnjih dana može olakšati proces odvikavanja od pušenja.