NEDOSTATAK APETITA

U periodu zimskih slavlja, novogodišnjih i božićnih praznika, mnogima od nas potrebno je dosta discipline kako bi izbegli koji kilogram viška. Ipak, i u ovom periodu koji obiluje bogatom trpezom i raznim đakonijama, pojedinim osobama (najviše ih je među straijom populacijom) manjka apetit a njihova ishrana ne zadovoljava stvarne potrebe organizma.

Starije osobe koje žive same u većem broju su izložene riziku od loše ishrane u odnosu na one koje žive u porodici

Mnogi stariji sugrađani već boluju od određenih hroničnih bolesti koje nepovoljno utiču na apetit, to su pre svega inflamatorni procesi. Kada je osoba bolesna, potreba za hranom donekle gubi na značaju jer organizam pokreće zaštitni mehanizam kako bi koncentrisao sve svoje snage na borbu protiv bolesti. Na kraći rok, gubitak apetita ne predstavlja problem, ali tokom dužeg vremena može imati veoma negativne posledice. U zimskom periodu, zbog hladnoće, vetra i poledice, starije osobe nerado izlaze u nabavku što može za posledicu imati da unose nedovoljno sveže hrane. Osim toga, ukoliko žive sami, vremenom imaju sve manje volje za kuvanjem, dok osećaj izolovanosti povećava rizik od depresije.

Starije osobe ishranom najčešće ne unose dovoljno proteina

Sa godinama, želja za unosom mesa opada dok se želja za ugljenim hidratima povećava. Voće i povrće su važni izvori hranljivih sastojaka, ali se zanemaruje činjenica da sa godinama dovoljan unos proteina postaje od vitalnog značaja. Manjak vitamina D koji često nastaje u zimskim mesecima, je takođe čest kod starijih osoba jer se manje sintetiše u organizmu. Vitamin D je neophodan za sintezu kostiju, održanje mišićnog tonusa i imuniteta. Neodgovarajuća ishrana može dovesti i do deficita u oligoelementima. Za mnoge druge vitamine koje organizam može imati u rezervi dugo vremena, manjak nije tako evidentan.

Starije osobe imaju čak i do 50% veće potrebe za unosom proteina od mladih, naročito ukoliko boluju od hroničnih bolesti. Kod starijih osoba preporučeni unos je 1g proteina na 1 kg telesne težine, stoga bi tu količinu trebalo rasporediti na sva tri obroka, počev od doručka, a po potrebi se mogu uključiti i proteinski suplementi.

Dok se sredovečne osobe obično bore sa viškom kilograma, starije osobe moraju biti svesne koliko je važna pravilna ishrana i da je dovoljan unos proteina od izuzetnog značaja za njihovo zdravlje, za izgradnju svih ćelija a naročito mišića. U crevima, tokom varenja, proteini se razlažu na amino-kiseline koje se koriste jednim delom u samom digestivnom sistemu kao hranljive materije za dobijanje energije, a osim toga kao gradivne supstance za izgradnju i održanje mišićne mase. Amino-kiseline su neophodne i kao polazna jedinjenja za izgradnju anti-tela koja učestvuju u imunom odgovoru organizma na specifične patogene. Sa godinama sistem za varenje koristi sve veću količinu proteina za dobijanje energije dok manji deo preostaje za izgradnju mišićnog tkiva. Ako je unos proteina nedovoljan, organizam koristi rezerve proteina iz mišića što dodatno utiče na smanjenje mišićne mase. Bolesnici sa otvorenim ranama imaju veoma povećanu potrebu za proteinima.

Održanje mišićne mase je od velikog značaja za stariju populaciju jer doprinosi njihovoj samostalnosti i kvalitetu života, a funkcionalani mišići takođe deluju kao zaštita od padova. Nedovoljan unos proteina u početku prolazi nezapaženo, i tek vremenom se opaža smanjenje snage i telesne težine, a tada je već teško da se stanje popravi.

Osim starije populacije, manjak apetita može nastupiti u bilo kom životnom dobu, počev od dečjeg uzrasta, puberteta i perioda adolescencije, kao i tokom oporavka od iscrpljujućih bolesti ili terapije citostaticima

Obzirom da slab apetit u dečjem uzrastu može biti u vezi sa nedostatkom gvožđa, savetuje se kontrola krvne slike. Kod dece, za poboljšanje apetita obično se preporučuje upotreba čajeva od lista koprive i nadzemnog dela majčine dušice, a na poboljšanje krvne slike povoljno deluje upotreba MELOFER–a i šarplaninskog čaja.

Kada je u pitanju manjak apetita tokom perioda puberteta i adolescencije, uzroci mogu biti veoma različiti. Ubrzan rast tokom puberteta nije uvek praćen adekvatnim razvojem mišićne mase, stoga se u tom periodu savetuje upotreba čaja od grčkog semena koji doprinosi normalizovanju apetita i povećanju mišićne mase. Telesne i psihičke promene koje sa sobom nosi odrastanje, mogu biti veoma zahtevni za mlade u razvoju što kod osetljivih osoba može dovesti do ozbiljnog poremećaja u ishrani – anoreksije. U ovom slučaju, neophodno je obratiti se psihijatru radi odgovarajuće terapije.

U narodnoj medicini, za prevazilaženje manjka apetita preporučuje se upotreba lekovitog bilja koje sadrži aktivne sastojke gorkog ukusa

Poznato je da gorke supstance stimulišu lučenje pljuvačke, želudačnog soka i enzima za varenje što podstiče želju za hranom.

Koren lincure, koren angelike, nadzemni deo kičice, nadzemni deo pelena i nadzemni deo hajdučke trave tradicionalno se koriste za stimulisanje apetita, a njihovi aktivni sastojci povoljno deluju i na regulisanje varenja.

Osim ovih lekovitih biljaka, gorka jedinjenja sadrže i:

• koren omana čija se upotreba preporučuje kod bolesti disajnih organa za olakšavanje iskašljavanja
• nadzemni deo očajnice koji povoljno deluje na regulisanje menstruacije i čija se upotreba preporučuje ženama koje imaju problema sa začećem
• šišarice hmelja koje se koriste kao sredstvo za umirenje i kod problema nesanice
• koren maslačka čija se upotreba preporučuje za oporavak jetrinog tkiva
• koren vodopije čija se upotreba preporučuje za jačanje želuca i stimulisanje lučenja žuči

U našem proizvodnom programu su i Čajna mešavina za poboljšanje apetita i Kapi za apetit, proizvodi sastavljeni od lekovitog bilja gorkog ukusa. Sve proizvode za stimulisanje apetita treba koristiti 15-30 min. pre obroka, bez dodatka šećera ili zaslađivača.