MATIČNJAK (Melissa officinalis L.)

Poreklom iz Sredozemlja, matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Lamiaceae, prepoznatljiva po prijatnom mirisu koji podseća na limun. Raste i kao samonikla uz ograde, po obodu šuma, uz grmlje, čest je stanovnik domaćih bašti a gaji se i plantažno zbog svojih lekovitih svojstava. Smatra se da potiče iz regiona istočnog Sredozemlja i Turske, odakle se proširo na sve regione sa umerenom klimom. Kultivaciju matičnjaka započeli su Arapi u Španiji, a potom je tokom Srednjeg veka uveden u manastirske vrtove, obzirom da su manastiri u to doba bili i lečilišta.

Stabljika matičnjaka je četvorouglasta i razgranata, a biljka može dostići visinu i do 70cm. Listovi su složeni naspramno, pri dnu jajoliki, nazubljeni po obodu i blago maljavi, dok su beličasto-žuti cvetovi smešteni u pazuhu gornjih listova. Kao lekoviti deo biljke koristi se pre svega list (Melissae folium) ili čitav nadzemni deo biljke (Melissae herba).

Za lekovita svojstva matičnjaka odgovorno je prisustvo brojnih aktivnih matrija, od kojih se pre svega izdvaja etarsko ulje (bogato terpenskim aldehidima citralom i citronelalom), zatim glikozidi, flavonoidi, polifenoli, saponini, tanini, triterpeni, seskviterpeni (kariofilen), terpenski alkoholi (eugenol, geraniol, linalol, citronelol), kumarinski derivati, i organske kiseline (ćilibarna).

Primena matičnjaka kroz vekove

Njegova upotreba kao lekovite biljke datira još od Teofrasta i Hipokrata u staroj Grčkoj, a zapisi o lekovitosti i primeni nalaze se u Dioskoridovim spisima i tekstovima Plinija starijeg, koji ga je preporučivao pomešanog sa medom kao sredstvo za jačanje očiju i sprečavanje pojave katarakte. U staroj arapskoj medicini važio je za sredstvo za ublažavanje grčeva, dok je na evropskim prostorima važio za sredstvo za  popravljanje raspoloženja – Sveta Hildegarda iz Bindena je pisala kako čaj od matičnjaka „greje slezinu i srce koje postaje radosno“, dok je Matioli hvalio matičnjak kao najbolji lek za srce jer „otklanja strah, uznemirenost i tugu, greje želudac i sve unutrašnje organe“. Tokom sedamnaestog veka, kada je vladalo uverenje da se lekovitost biljaka može dovesti u vezu sa telesnim organom na koji podsećaju svojim izgledom, list matičnjaka smatran je lekom za srčane bolesti. Početkom XVII veka, red karmelićanskih monahinja je počeo proizvodnju napitka – eliksira od matičnjaka pod nazivom „Eau de melisse des Carmes“ po recepturi koja se i danas čuva kao tajna, obzirom da se smatra „eliksirom dugog života“ ili „likerom zdravlja“. Korišćen je za masažu ili oralno, za oporavak kod telesnog i duševnog umora i podsticanje apetita kod rekonvalescenata iznurenih dugotrajnim bolestima. Matičnjak se, uz odabrano lekovito bilje, koristi i u proizvodnji benediktina i šartreza, alkoholnih likera nastalih krajem srednjeg veka i tokom renesanse u francuskim manastirima.

Sveži listovi se koriste u kulinarstvu, kao začin pri pripremanju ribe i jaja, u salatama i desertima.

U tradicionalnoj, narodnoj medicini lekovitost matičnjaka je dobro poznata

Pouzdano dejstvo potvrđeno iskustvima brojnih generacija korisnika, čini matičnjak prvim izborom za otklanjanje problema sa varenjem i nadimanjem, ublažavanje mučnine i nagona za povraćanjem, ublažavanje žučnih kolika, bolnih menstruacija, uznemirenosti, nervne slabosti i depresivnih stanja. Čaj od matičnjaka se primenjuje i za ublažavanje migrene i zubobolje, a smatra se i pouzdanim sredstvom za prevazilaženje nesanice.

Vodeno-alkoholni ekstrakt matičnjaka (Spiritus Melissae) koji je bio poznat pod imenom „Melisa špirit“ takođe je imao široku primenu za ublažavanje srčanih tegoba ali i spolja za obloge kod reumatskih bolesti, čireva ili otvrdnuća dojki kod dojilja.

Zvanične indikacije za primenu matičnjaka u fitoterapiji su za ublažavanje stresa, anskioznosti i nesanice, kod tahikardije, za ublažavanje grčeva i bolova u želucu i debelom crevu, kod viška želudačne kisline, a za spoljnu upotrebu se primenjuje kod labijalnog i genitalnog herpesa, za ispiranje ili u vidu obloga i melema, a i za masažu kod neuralgija ili ublažavanje bolova kod lakših povreda ili  istegnuća mišića.

Lekovita svojstva matičnjaka su predmet i savremenih naučnih istraživanja

Aktivni sastojci matičnjaka su bili predmet brojnih laboratorijskih istraživanja koja su pokazala da su za antivirusna, umirujuća i sedativna svojstva odgovrna jedinjenja iz grupe terpenskih aldehida, dok su terpenski alkoholi pokazali neurotnične, hepatostimulišuće i imunomodulirajuće efekte, kao i pozitivno dejstvo na emocije i psihičko stanje uopšte. Jedinjenja iz grupe seskviterpena pokazala su antiinflamatorno, anksiolitično i antispazmodično dejstvo.

Kliničkim studijama je potvrđena opravdanost primene matičnjaka u cilju ublažavanja nervoze, nemira, razdražljivosti, poremećaja sna i ublažavanja gastrointestinalnih grčeva. Mehanizam delovanja je verovatno povezan sa dejstvom isparljivih jedinjenja koja utiču na centre autonomnog nervnog sistema odgovorne za regulisanje otkucaja srca, kontarkciju i dilataciju krvnih sudova, i rad organa za varenje.

Studija iz 2002. godine koja je obuhvatala osobe sa teškom demencijom pokazala je da etarsko ulje matičnjaka naneseno dva puta dnevno na ruke i slepoočnice ima izrazito umirujuće dejstvo. Ekstrakt matičnjaka primenjen oralno pokazao je dobre rezultate kod pacijenata koji pate od Alchajmerove bolesti.

Ispitivanja sprovedena na malim grupama zdravih subjekata potvrdila su anksiolitičke efekte standardizovanog ekstrakta matičnjaka koji se uzima oralno, kao i mešavine ekstrakata matičnjaka i valerijane.

Prve kliničke studije o delovanju matičnjaka na virus herpesa sprovedene su u Nemačkoj 1990. godine, sa pozitivnim rezultatima: kreme koje su sadržale 1% ekstrakta matičnjaka značajno su ubrzavale povlačenje vezkula, zarastanje ožiljaka i ublažavanje bolova kod labijalnih herpesa. Podaci dobiveni ogledima in vitro, pokazali su da ekstrakt i etarsko ulje matičnjaka mogu sprečiti razmnožavanje virusa genitalnog herpesa, međutim, pouzdanih kliničkih studija za sada nema dovoljno.

Laboratorijski ogledi su pokazali da etarsko ulje i ekstrakt matičnjaka imaju i antioksidativna i antimikrobna svojstva i da mogu u značajnoj meri inhibirati infektivnost virusa side, u ranoj fazi infekcije, međutim, za sada još uvek nema kliničkih studija koje to potvrđuju.

Efikasnost je dokazana i u primeni matičnjaka, uz cvet kamilice i plod morača, na ublažavanje grčeva kod beba.

Ograničenja pri upotrebi

U literaturi se mogu naći upozorenja koja se odnose na moguće interakcije sa sedativima i lekovima protiv bolova, kao i lekova koji se koriste kod poremećaja funkcije štitne žlezde, međutim, zvanična monografija Evropske Medicinske Agencije ne navodi ovakva ograničenja.

*****

U našem proizvodnom programu su Čaj od lista matičnjaka i Kapi matičnjaka, a matičnjak ulazi u satav Čaja kod uznemirenosti, straha i duševne napetosti, Čaja kod noćnog mokrenja kod dece, Čaja kod čira u želucu, Čaja za mršavljenje, Čaja za izlučivanje tečnosti, Čaja za ublažavanje srčane aritmije, Čaja kod angine pektoris, Čaja kod nervoze želuca, Čaja kod atrerioskleroze, Čaja kod strume, Čaja za bolju cirkulaciju BC,  Čaja kod šuljeva, Čajne mešavine “EVA” za ublažavanje menstrualnih tegoba, Čaja kod upale jajnika, Kapi za umirenje, Kapi za spavanje i Kapi za želudac. Ekstrakt matičnjaka ulazi u satav Odoval S kapsula.