MASLINA (Olea europea L.)

Jedna od starih grčkih legendi govori o neobičnom nadmetanju Posejdona i Atine koje se odigralo sledećim povodom:

Tražeči ime za svoje novoosnovano naselje na obali Egejskog mora, stanovnici su zatražili podršku bogova. Po božanstvu koje im ponudi značajniji poklon, nazvaće naselje i  redovno mu prinositi žrtve. Naselje je bilo lepo, stanovništvo radno i imućno, pa su se bog mora Posejdon i boginja mudrosti Atina dali u nadmetanje. Posejdon je svojim trozupcem dotakao jednu od stena i iz nje je potekla voda. Vode je ionako bilo svuda oko njih pa stanovnike Posejdonov poklon nije posebno privukao. Okrenuli su se Atini, koja je nehajno bacila na tlo semenku: iz nje je niklo moćno stablo sa širokom krošnjom bogato plodovima. I tako je naselje, zahvaljujući maslini, dobilo ime Atina, koje sa ponosom i zahvalnošću nosi već milenijumima.

Oblast Mediterana je postojbina masline koja se u ovom regionu uzgaja još od bronzanog doba. Maslina pripada porodici Oleaceae. Njena stabla obično dostižu visinu od 6 – 8 metara,  i poznata su po svojoj dugovečnosti: pojedina stabla u ovom regionu stara su i više od 2000 godina. Cvetaju tokom maja i juna, a plodove donose početkom jeseni. Cvetovi masline su prijatnog mirisa i žućkasto-bele boje, a ovalni plodovi se sastoje od mesnatog dela (perikarpa) i semenke. Plodovi su bogati nezasićenim masnim kiselinama – sadrže oleinsku i palmitinsku kiselinu; a od zasićenih, stearinsku i arahidinsku. Osim masnim kiselinama, plodovi su bogati flavonoidima, fenolnim kiselinama, antocijanima, triterpenima (oleanolnom kiselinom) i voskovima, dok list sadrži etarsko ulje, šećere i voćne kiseline.

Sredinom III veka pre Nove ere komercijalni značaj masline je porastao u trgovini između Grčke i Palestine, pre svega zbog trgovine maslinovim uljem veoma visokog kvaliteta.

Najkvalitetnije maslinovo ulje dobija se hladnim postupkom, ceđenjem pod pritiskom samih plodova, pri čemu koštica ostaje netaknuta, i ovakvom „devičanskom“ ulju se ne dodaju nikakvi dodaci. Ovo ulje je izuzetog kvaliteta i sadrži brojne nutrijente koji doprinose očuvanju zdravlja.

Provansalsko ulje dobija se takođe hladnim postupkom ceđenja, uz primenu pritiska pri čemu može doći i do drobljenja koštica. Miris i ukus ovog ulja je veoma prijatan.

Drvno ulje je ulje naslabijeg kvaliteta, dobija se ponovnim ceđenjem ostataka posle proizvodnje prva dva ulja, uz delovanje toplote. Ovo ulje se koristi za proizvodnju sapuna i tehničkih ulja.

Devičansko ulje, kao redovan sastojak ishrane i osnova „mediteranske dijete“, deluje kao prirodni holagog kojim se podstiče lučenje žuči – za ovu namenu preporučuje se upotreba kafene kašičice maslinovog ulja pre obroka, na prazan želudac. U narodnoj medicini primenjuje se u kurama za izbacivanje žučnih kamenaca, kod dece i starijih osoba primenjuje se i kao blag laksativ, a i kao sredstvo za klistiranje. Primenjeno oralno, povoljno deluje na podsticanje apetita, ublažavanje upale želudačne i crevne sluzokože, olakšanje varenja, a može se koristiti i kod hemoroida koji krvare. Takođe se veruje da premazivanje očnih kapaka maslinovim uljem povoljno utiče na poboljšanje vida. Maslinovo ulje je poznato sredstvo za zaceljivanje otvorenih čireva i koristi se u vidu toplih obloga. Zahvaljujući svom blagotvornom delovanju na kožu maslinovo ulje ima veliku primenu u prozvodnji kozmetičkih preparata.

Iako je maslinovo ulje osnova „mediteranske“ dijete koja blagotvorno deluje na zdravlje, nikako ne traba zanemariti lekovita svojstva maslinovog lista

Tradicionalno se čaj od lista masline koristi kao sredstvo za podsticanje varenja i kao diuretik za izbacivanje tečnosti. Povoljno deluje na kardiovaskularni sistem, na ublažavanje hipertenzije i smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi. U narodnoj medicini, čaj od maslinovog lišća se koristi kod žutice, kod upale uha, za ublažavanje kašlja i upale desni.

Glicerinski macerat mladih izdanaka maslinovog lišće preporučuje se za poboljšanje cirkulacije i umirenje nervnog sistema.

U kulinarstvu se sveži plodovi koriste u raznim salatama, a ulje u pripremi hrane. Obzirom na antioksidantne i antiinflamatorne efekte aktivnih sastojaka plodova masline, razumljiv je nizak nivo učestalosti kardiovaskularnih i malignih bolesti kod osoba koje praktikuju „mediteransku dijetu“.

„Mediteranska dijeta“ se pre svega preporučuje za održanje zdravlja srca i krvnih sudova. Veruje se da uspeh ovakvog načina ishrane bazira na značajnom unosu maslinovog ulja, povrća i morskih plodova. Masline se konzumiraju cele, zelene ili crne, ili u vidu ulja, a koristi se i čaj od maslinovog lista.

Novija istraživanja ekstrakata maslinovog lista u laboratorijskim uslovima pokazala su značajnu antimikrobnu aktivnost na bakterije izazivače crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva, uključujući i sojeve rezistentne na antibiotike kao što su Staphylococus aureus, Echerichia coli i Candida albicans, a uočena je antiviralna aktivnost na virus VIH-1.

Ekstrakti maslinovog lista takođe sadrže aktivne sastojke sa izraženim antioksidantnim delovanjem koji pokazuju zaštitni efekat na sluzokožu želuca i inhibiraju proliferaciju malignih ćelija raka dojke, mokraćne bešike i leukemije.

Savremena istraživanja pokazuju da je za blagotovrna dejstva masline na kardiovaskularni sistem odgovoran pre svega hidrokistirozol, fenolno jedinjenje sa antioksidantnim dejstvom, koje nastaje razlaganjem gorke supstance oleuropeina na elenolnu kiselinu i hidroksitirozol tokom sazrevanja plodova, pri prelasku zelene u crnu boju ploda

Osim u plodovima, ovo jedinjenje je prisutno i u značajnoj količini u listovima, a u manjoj količini u ulju jer je pre svega rastvorljivo u vodi. Listovi i ostaci plodova posle ceđenja ulja koriste kao izvor za ekstrakciju oleuropeina i hidrokistirozola, jedinjenja sa izraženim antimikrobnim, antioksidantnim, kardioprotektivnim, antiinflamatornim, neuroprotektivnim i antitumorskim delovanjem. Ovo jedinjenje doprinosi zaštiti kože pri dugotrajnoj izloženosti sunčevim zracima, deluje kao modulator metaboličkog sindroma, a takođe doprinosi i prevenciji respiratornih infekcija.

U ogledima izvedenim na životinjama pokazalo se da ovo jedinjenje igra ulogu u osetljivosti na insulin i prevenciji dijabetične polineuropatije. Dokazana su i hepatoprotektivna dejstva, kod ishrane bogate mastima, smanjena je učestalost rezistencije na insulin. Od blagotvornih efekata na zdravlje, izdvajaju se i smanjenje agregacije trombocita, sniženje povišenog krvnog pritiska, inhibicija infalamacije endotelijuma krvnih sudova i blokada nastanka novih krvnih sudova u upalnom tkivu.

U našem proizvodnom programu je Čaj od lista masline, a maslinovo ulje ulazi u sastav Kantariona u maslinovom ulju i Uljanog gela protiv ujeda komaraca. List masline takođe ulazi u sastav Čaja kod šećerne bolesti, Čaja BC za bolju cirkulaciju, Čaja kod angine pektoris i Čaja za ublažavanje tegoba kod srčane aritmije.