LINCURA (Gentiana lutea L.)

Krečnjačko zemljište i osunčane planinske livade su idealno mesto za rast lincure. Visoka skoro 1m, sa svojim velikim listovima i krupnim žutim cvetovima, lincura ne može ostati nezapažena. Raste širom centralne i južne Evrope. Njen rast je spor, prvih godina, ostaje samo u nivou prizemne rozete dok tek posle 7-10 godina raste u visinu i počinje da cveta. Korenom prodire duboko u kamenito tlo, koren može biti zadebljao i težiti i više kilograma. Iako zeljasta biljka, lincura može živeti i do 60 godina. Sakupljanje lincure iz prirode bilo je u potpunosti zabranjeno krajem prošlog veka jer je usled nekontrolisane eksploatacije bio ugrožen njen opstanak, što je izazvalo nestašicu u celom svetu, pri čemu je potražnja za ovom biljnom sirovinom u stalnom porastu.

Prema jednoj od legendi, latinsko ime lincure dovodi se u vezu sa kraljem Ilirije Gencijusom, kome je Hermes, glasnik bogova, skrenuo pažnju na njena lekovita svojstva i preporučio njenu upotrebu protiv kuge. Već više od 2000 godina koristi se kao lek protiv ujeda otrovnih životinja, kod želudačnih tegoba, bolesti jetre, slezine i gihta. Tokom srednjeg veka korišćena je kao detoks, za čišćenje krvi, za jačanje organizma, kao sredstvo protiv malarije, jačanje želuca i poboljšanje apetita.

U narodnoj medicini rakija od lincure tradicionalno je lek protiv svih bolesti. Gorke supstance kao što su genciopikrin, genciamarin, gencin, složeni šećeri, iridoidni glukozidi, pektini, fitosteroli, ksantoni, mineralne soli i etarsko ulje su najvažniji aktivni sastojci. Za razliku od većine ostalih gorkih biljnih droga, gorčina lincure ne potiče od tanina. U kombinaciji sa korenom jagorčevine, listom zove i herbom verbene koristi se uspešno i za ublažavanje upale sinusa.

Stimulativni efekat na varenje počinje dejstvom čula ukusa, gorčinom, čime se stimuliše nervus vagus, koji dalje podstiče lučenje pljuvačke i želudačnog soka. Gorke supstance uravnotežuju simpatički i parasimpatički sistem. Lincura daje energiju iscrpljenim a deluje umirujuće na jako nervozne osobe. Upotreba čaja ili ekstrakta korena stimuliše apetit, olakšava osećaj težine u stomaku, ublažava nadimanje, a antipiretički i antiinflamatorni efekat aktivnih sastojaka pomaže i kod glavobolja izazvane hormonalnim poremećajima.

Podsticanjem peristaltike organa za varenje, dolazi do bolje prokrvljenosti creva, čime se bolje resorbuju hranljive materije. Aktivni sastojci lincure pomažu i regulisanju sastava crevne flore eliminišući patogene bakterije.

Čitavom organizmu daje novu energiju u slučaju dugotrajnog umora, fizičke ili psihičke slabosti posle dugotrajne bolesti.

Upotreba lincure se ne preporučuje osobama koje pate od čira na želucu ili dvanestopalačnom crevu.

Novija istraživanja pokazala su da u laboratorijskim uslovima ekstrakt korena lincure deluje inhibirajuće na rast Helicobacter pylori – bakterije koja je čest uzročnik upale želudačne sluznice. Takođe, svojim anti-inflamatornim delovanjem lincura deluje zaštitino na želudačnu sluznicu. Aktivna jedinjenja prisutna u korenu lincure takođe su, u laboratorijskim uslovima, pokazala sposobnost da inhibiraju enzim mono-amino-oksidazu. Ovo dejstvo je identično delovanju lekova inhibitora mono-amino-oksidaze koji se koriste kao antidepresivi i kao sredstva za ublažavanje tegoba kod Parkinsonove bolesti.

U našem proizvodnom programu su Čaj od korena lincure i Kapi lincure, a koren lincure ulazi u sastav Čajne mešavine kod manjka želudačne kiseline, Čaja za poboljšanje apetita, Čaja „X“ za jačanje otpornosti, Čaja kod upale vena i tromboflebitisa, a ekstrakt ulazi u sastav Kapi za srce, Kapi za apetit i Kapi za bolju cirkulaciju.

Plantažna proizvodnja lincure u Srbiji

Plantažna proizvodnja lincure od velikog je značaja jer se kontrolisanom proizvodnjom obezbeđuje potrebna količina ove lekovite sirovine. Ekonomski značaj za upotpunjenje proizvodnog programa seoskih poljoprivrednih gazdinstava visoko-planinskog ruralnog regiona Srbije je od velike važnosti jer je na taj način domaćinstvima omogućeno ostvarenje dodatnih prihoda. Prva plantažna proizvodnja korena žute lincure uspostavljena je u Nacionalnom parku „Tara“ na lokalitetu „Kaluđerske bare“ na 1000m nadmorske visine, a posle 2005 godine sledilo je formiranje i drugih eksperimentalnih plantaža lincure za proizvodnju korena upotrebom iste tehnologije proizvodnje: na Kopaoniku (Lisine), Zlatiboru (Zaovina), Staroj planini (Topli Do i Suvodol) i Debelom brdu (Lještansko).

Uspostavljanje tehnologije plantažnog gajenja lincure trajalo je više decenija pri čemu su istraživanja bila usmerena na preduslove za njeno uspešno gajenje na ekološki prihvatljiv način uz ekonomski prihvatljivu cenu.

Lincura najbolje uspeva na hladnijim staništima i nadmorskoj visini od 800-1300m, dok zemljište treba da bude dubine bar 40-50cm ili dublje. Na prirodnim staništima gde lincura uspeva zemljišta su lakšeg mehaničkog sastava, skeletoidna sa dobrom vodopropusnošču, srednje ili jako kisela, stoga za plantažno gajenje treba izabrati područja sa sličnim kvalitetom zemljišta. Pre zasnivanja zasada potrebna je duboka obrada zemljišta, odmah po skidanju prethodnog useva ukoliko se obavlja u jesen, a ukoliko je sadnja planirana za proleće, uzorano zemljište se ostavlja u otvorenim brazdama da prezimi. Kako su planinska zemljišta najčešće siromašna mineralnim materijama, tokom plantažnog gajenja lincure, radi uravnoteženog rasta nadzemnog dela biljke neophodna je upotreba NPK đubriva prema odgovarajućoj šemi.

Za razmnožavanje lincure koristi se seme koje treba da prođe posebnu proceduru pripreme kako bi mu se pokrenula klijavost. Kao najefikasniji metod pokazao se postupak „Beshormonske proizvodnje sadnica lincure u otvorenim zimskim lejama“ opisan kao autentično tehničko rešenje stručnjaka Instituta „Dr. Josif Pančić“ Dr. Dragoja Radanovića i saradnika iz 2007. Prema ovom postupku sadnice se proizvode u periodu od 1 ili 2 godine. Dvogodišnje sadnice imaju 3-4 puta veću masu nego jednogodišnje i predstavljaju pouzdaniji sadni materijal obzirom da je procenat prijema posle sadnje u polje mnogo veći čak i u uslovima kada nije obezbeđeno navodnjavanje.

Zasnivanje lincure se može obaviti u proleće i jesen uz rasađivanje na međuredni razmak koji omogućava mehanizovanu međurednu obradu. Gotovo redovno je potrebno navodnjavanje u prvoj godini po rasađivanju, a međuredna kultivacija i okopavanje su redovne mere nege koje se obavljaju prema potrebi, u zavisnosti od zakorovljenosti. Koren lincure se vadi najranije u petoj vegetaciji, uz upotrebu jednobraznog pluga bez plužne daske ili mehanizacije za vađenje dugih korenastih kultura. Prosečan prinos svežeg korena u petoj godini je oko 500g po biljci u prvoj godini i kreće se sve do 900g u sedmoj godini. Prinos po jedinici površine zavisi od gustine biljaka u vreme vađenja korena, pri gustini zasada od 50.000 biljaka po hektaru prinos svežeg korena se kreće u rasponu od 23-45t/ha za period eksploatacije od 5-7 godina. Prosečan odnos težine svežeg i suvog korena  u eksploatacionim godinama je od 3,5:1 do 4:1.

Radi proizvodnje semena ostavlja se deo proizvodne parcele. Cvetonosna stabljika se najranije pojavljuje tek u trećoj godini a ozbiljnije razvija u kasnijim godinama starosti. Cvetovi su zlatno žute boje, sakupljeni u grupe štitastog oblika i pršljenasto raspoređeni u pazuhu listova, a plod je čaura u kojoj se nalazi i do 100 semenki. Seme se na plantaži sakuplja sukcesivno, čaura po čaura, a ukoliko to nije moguće odseca se cela stabljika koja se kasnije suši dok se sve čaure ne otvore.

Za postizanje propisanog kvaliteta biljne droge sveže izvađen koren lincure treba očistiti i oprati od zemlje a potom ga iseći na manje komade i sušiti u sušari na 60°C tokom 24 časa.