LEKOVITO BILJE – DRAGOCENA POMOĆ U TRETMANU GIHTA

Giht se, uz reumatske bolesti – artrozu i reumatski poliartritis – ubraja u bolesti zglobova. Napadi gihta, uz bolove u zglobovima i dugotrajne komplikacije predstavljaju obolelima veliki problem, koji se odgovarajućom terapijom može uspešno držati pod kontrolom.

Kod gihta, zdravstvene tegobe nastupaju kao posledica poremećaja metabolizma purina, jedinjenja koja su od vitalnog značaja za funkcionisanje organizma. Unosimo ih ishranom, a sintetiše ih i naš organizam obzirom da su neophodni za dalju sintezu DNK (dezoksi-ribonukleinske kiseline). Metaboličkim procesima, pri razgradnji ćelija, purini se transformišu u mokraćnu kiselinu, koja se dalje, kao telu nepotreban produkt metabolizma, fitrira kroz bubrežni parenhim i izlučuje urinom. Kod zdravih osoba, metabolički procesi u organizmu su uravnoteženi, i proces eliminacije teče neometano, tako da je količina izlučene mokraćnje kiseline jednaka onoj koju organizam proizvede. Kada iz bilo kog razloga, dođe do smanjenog izlučivanja mokraćne kiseline ili do njenje povećane proizvodnje, mokraćna kiselina se nakuplja u organizmu, što dovodi do povišenja njenog nivoa u krvi.

Najčešće, u skoro 90% slučajeva, uzrok je nedovoljna sekrecija putem bubrega, uslovljena genetikom ili nastala kao posledica hronične bubrežne insuficijencije. U samo 10% slučajeva giht je posledica ekscesivne proizvodnje mokraćne kiseline, koja nastaje kao posledica neke druge bolesti.

Pri određenoj koncentraciji, mokraćna kiselina kristalizuje

Osim održanja fiziološke ravnoteže koja se odnosi na sintezu i eliminaciju mokraćne kiseline, važan faktor u nastanku gihta je i osobina rastvorljivosti u vodi (ili telesnim tečnostima) koja karakteriše svaku od hemijskih supstanci. Supstance rastvorene u tečnosti, imaju osobinu da kristalizuju kada dostignu određenu koncentraciju. U ovom slučaju, mokraćna kiselina koja se u krvi nađe u koncentraciji većoj od maksimalno rastvorljive, taloži se u vidu finih kristala koji se deponuju u zglobovima i tkivima. Ovaj talog se pretežno formira na palčevima stopala (ali i drugim prstima), laktovima i ušnoj školjci. Talog se može deponovati i na mekim tkivima, uglavnom u regionu uz zglobove, pod kožom, na tetivama, seroznim ovojnicama, hrskavici. Kristali mokraćne kiseline se mogu deponovati i u bubrezima i stvarati bubrežne kamence. Iako se najčešće prvi napad gihta javlja na palcu noge, i to samo na jednom stopalu, za pojavu bolesti nema pravila, bilo koji zglob može biti zahvaćen.

Povišen nivo mokraćne kiseline ne daje posebne simptome, iako na duži rok predstavlja značajnu opasnost po zdravlje

Obzirom da hiperurcemija ne proizrokuje obavezno probleme, može ostati neotkrivena decenijama, pri čemu se kristali mokraćne kiseline mogu deponovati u različitim tkivima i organima bez da izazivaju bolove. Ukoliko se ne tretira na vreme, ovaj poremećaj može dovesti i do terminalnog stadijuma bubrežne insuficijencije, kao i do kardiovaskularnih tegoba. U stadijumu već otkrivene bolesti, ponovljene krize – napadi gihta – mogu dovesti do destrukcije zglobova.

Pojava štetnih posledica gihta se može preduprediti redovnim kontrolama, odgovarajućom ishranom i ciljanom terapijom

Osnovni cilj terapije je održanje koncentracije mokraćne kiseline u krvi na nižem nivou od onog koji dovodi do kristalizacije, a to je vrednost niža od 360 mikromola/l, dok je optimalna koncentracija niža od 300 mikromola/l.

Odgovarajuća ishrana može doprineti smanjenju rizika od pojave gihta

Iako uzrok pojave gihta ne leži u hrani, ona ipak može podstaći pojavu kriza gihta, a to se posebno odnosi na kombinaciju povećanog unosa mesnih proizvoda i alkohola. Meso je bogato purinima, dok alkohol smanjuje bubrežnu sekreciju, pa ova kombinacija  može podići koncentraciju mokraćne kiseline u krvi, i podstaći formiranje i taloženje kristala u zglobovima. Osobama koje boluju od gihta svetuje se da ograniče unos alkohola i hrane bogate purinima (mesa, mesnih prerađevina i ribe). Njihova ishrana treba da sadrži više povrća, voća, proteina biljnog porekla, i proizvoda od obranog mleka.

Izmenjenim režimom ishrane koncentracija mokraćne kiseline se može smanjiti za oko 10%. Iako ovaj učinak nije krucijalan, dijetetske preporuke imaju smisla, jer su čak ¾ pacijenata obolelih od gihta osobe sa povećanom telesnom težinom, hipertenzijom, povišenim holesterolom i dijabetičari.

Medikamentozni tretman gihta je neophodan kako bi se izbegle trajne posledice po zdravlje

Napad gihta prouzrokuje jake bolove u zglobu, stoga se medikamentozna terapija zasniva na tretmanu kritičnih bolova i upale, i na prevenciji ponovnih napada. Kod napada gihta, već prema zdravstvenom profilu pacijenta, u terapiju se uključuju nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili kortikosteroidi, kolhicin, i antagonisti inteleukina.

Preventivni tretman recidiva krize i dugotrajnih komplikacija, podrazumeva uvođenje lekova koji snižavaju koncentraciju mokraćne kiseline u krvi. Ovaj cilj se može postići primenom lekova koji inhibiraju stvaranje mokraćne kiseline, zatim lekova koji ubrzavaju njenu eliminaciju, i lekova koji transformišu  mokraćnu kiselinu u jedinjenja lakša za eliminaciju putem bubrega.

Upotreba biljnih čajeva može doprineti prevenciji pojave napada i ublažavanju simptoma

Biljni čajevi čija se upotreba preporučuje kao podrška metabolizmu mokraćne kiseline su pre svega oni sa diuretičnim dejstvom, koji podstiču njenu eliminaciju, kao što su koren zečjeg trna, list belog jasena, brezov list, herba rastavića, herba sitnice, kukuruzna svila, nadzemni deo zlatnice, list artičoke, plod šipka, list i koren koprive. Uz čajeve sa diuretičnim dejstvom, preporučuje se upotreba čajeva sa protiv-upalnim delovanjem, koji sadrže derivate salicilne kiseline: kore bele vrbe, herbe trobojne ljubičice i cveta suručice, Čajne mešavine kod reume (broj 36) ili Čajne mešavine kod zapaljenja zglobova (broj 60).

Dobre rezultate kod gihta pokazala je upotreba Čajne mešavine kod zapaljenja zglobova uz dodatak čaja od korena zečjeg trna i čaja od lista belog jasena, koja se priprema na sledeći način: 2 supene kašike čajne mešavine i po jednu kafenu kašičicu zečjeg trna i belog jasena preliti sa 3 šolje ključale vode, ostaviti da odstoji pola sata i procediti, pa pripremljenu količinu čaja popiti u toku dana. Čaj se može piti tokom 4-6 nedelja u kontinuitetu, sa pauzama od 2-3 nedelje između dva ciklusa upotrebe.

Kolhicin, koji se i danas primenjuje u tretmanu krize gihta, izolovan je iz mrazovca

Prvi podaci u upotrebi mrazovca (Colchicum autumnale L.) u lečenju reumatizma, otoka zglobova i napada gihta, nađni su u staroegipatskim papirusima iz perioda od oko 1500 godina PNE. O njegovoj lekovitosti i toksičnosti su pisali i Dioskorid i Avicena, a u britanskoj farmakopeji pominje se prvi put u XVII veku – od tog doba uvršten je u sve evropske farmakopeje.

Kolhicin – alkaloid čije je prisustvo osnova terapeutskog i toksičnog dejstva mrazovca – izolovali su iz biljne droge francuski hemičari P. S. Peletije i J. B. Kaventu, još 1820. godine. Proces prečišćavanja usavršio 1833. godine P. L. Gajger,  kada je alkaloid dobio i ime.

Obzirom na izuzetnu toksičnost, terapija kolhicinom u krizama gihta obavlja se samo tokom kratkog vremenskog perioda, u strogo kontrolisanim dozama, pod nadzorom lekara.