LAVANDA (Lavandula officinalis / Lavandula angustifolia Mill.)

Lavanda raste kao samonikla u mirisnim žbunovima na kamenitim, krečnjačkim, osunčanim i sušnim prostorima širom Evrope. Njena postojbina su sunčani obronci Sredozemnog mora, odakle se proširila i u severnije krajeve, pa se danas gaji i plantažno u Francuskoj, Portugaliji i Španiji. Njeni mirisni ljubičasti cvetovi privlače pčele, poznata je i kao medonosna biljka.

Lekoviti delovi biljke su cvetovi iz kojih se destiliše i etarsko ulje bogato linalolom, cineolom, borineolom, geraniolom i linalilacetatom, sadrži još i valerianate, nerol, kumarine, saponine i smole, tanine, fenolne kiseline i gorka jedinjenja.

U upotrebi još od antičkog doba i vremena Rimskog carstva zbog svojih terapeutskih kvaliteta, lavanda se često pominje u spisima Sv. Hildegarde iz Bingena koja je opisala njena brojna lekovita svojstva, navodeći je kao jednu od biljaka koje su neophodni sastojak svake „kućne apoteke“.

Obzirom na umirujući i anksiolitični efekat aktivnih sastojaka, upotreba sušenog cveta lavande se preporučuje za ublažavanje anksioznosti, nervoze i protiv nesanice. Veoma povoljno delovanje ima i na ublažavanje reumatskih bolova, doprinosi ublažavanju grčeva u organima za varenje, olakšava eliminaciju gasova, a zbog antiseptičnog i antibakterijskog dejstva efikasna je i kod respiratornih infekcija.

U narodnoj medicini čaj od lavandinog cveta se koristi kod bolesti želuca i za umirenje grčeva, za ublažavanje glavobolje, migrene i vrotgalvice, kod bolesti materice, bolnih menstruacija, olakšavanje porođaja, ili spolja u kupkama stopala ili čitavog tela – za poboljšanje cirkulacije. Lavandine kupke deluju opuštajuće, a mešavina sa kantarionom, valerijanom i jagorčevinom pomaže kod nesanice. Povoljno delovanje na jetru i slezinu čini je efikasnom kod žutice. Kod vodene bolesti, zahvaljujući svom blagom diuretičnom dejstvu, lavanda pomešana sa moračem i cimetom olakšava izmokravanje. Udisanje lavandinih isparenja deluje anksiolitično, pa se može primenjivati i u obliku inhalacija. Vrećice punjene cvetom lavande odlično su sredstvo za zaštitu odeće od moljaca. Takođe, vrećice lavande umetnute u jastuk povoljno deluju na ublažavanje nesanice i olakšavaju zaspivanje.

Ekstrakti lavande imaju široku primenu u kozmetici i proizvodnji parfema. Upotreba se preporučuje za negu masne i mešovite kože, jer njeni aktivni sastojci uravnotežuju lučenje sebuma i svojim antiseptičnim svojstvima deluju kao preventiva pojavi akni i bubuljica. Primenjeno spolja, na kožu, etarsko ulje lavande pospešuje zarastanje rana i opekotina, ublažava bol i otok kod ujeda insekata, a ima i anestezirajući efekat. Upotreba etarskog ulja preporučuje se i za inhalacije kod respiratornih infekcija i kao dodatak relaksirajućim kupkama. Novija istraživanja potvrdila su antiseptično delovanje etarskog ulja lavande na brojne viruse, bakterije i gljivice izazivače infekcija, među koje se ubrajaju i Streptococcus pneumoniae i Helicobacter pylori. Iako se etarsko ulje može primeniti i direktno na kožu, generalna preporuka je da se pre upotrebe pomeša sa nekim biljnim uljem: bademovim ili maslinovim, kako bi se izbegla svaka mogućnost irirtacije kože.

Standardizovani ekstrakti lavande koriste se i za izradu biljnih lekova, u obliku kapsula ili dražeja, namenjenih za upotrebu kod uznemirenosti, straha i nesanice.

Evropska medicinska agencija preporučuje upotrebu lavande za ublažavanje simptoma stresa i kod nesanice. Obzirom da sadrži kumarine ne treba je koristiti tokom terapije antikoagulansima, a upotreba se ne preporučuje ni tokom prvog tromesečja trudnoće.

Novija istraživanja pokazala su da čaj od lavande, ili preparati od lavandinih standardizovanih ekstrakata, deluju u sinergiji ukoliko se koriste uz redovnu terapiju antidepresivima, i poboljšavaju njihov efekat. Primenjeno oralno, etarsko ulje lavande povoljno deluje na smanjenje uznemirenosti pacijenata obolelih od senilne demencije.

Eksperimenti izvedeni na životinjama obolelim od Alchajmerove bolesti pokazali su da ekstrakti lavande pomažu da se ponovo uspostave određeni intelektualni kapaciteti.