Skip to content

KUKURUZ (Zea mays L.)

Poreklom iz Centralne Amerike, iz oblasti Meksika, kukuruz se smatra prvom kultivisanom žitaricom na svetu: njegova domestikacija obavljena još pre 9000 godina. Robusna jednogodišnja biljka, čija visina može dostići i 2 m, karakteristična je po visokim i snažnim člankovitim stabljikama i široko lancetastim listovima. Svaka stabljika sadrži i muške i ženske cvetove, pri čemu su muški smešteni na vrhu i grupisani u metličaste cvasti, dok su ženski cvetovi smešteni u pazuhu donjih listova, između lisnih omotača i stabljike. Ženski cvetovi su sakupljeni u klasove, sadrže karatkteristične izdužene žigove, bledožute i končastog oblika, koji se u narodu nazivaju „kukuruzna svila“. Plod je klip koji sadrži oko 600 beličastih ili žutih semenki. Pripada porodici Poaceae.

Procvat civilizacija Inka, Maja i Asteka zasnovan je na kultivaciji i uzgoju kukuruza

Širom Američkog kontinenta, kukuruz je bio veoma poštovana biljka, i smatran je darom bogova, a simboli kukuruza pratili su božanstva svih domorodačkih religija. Majansko božanstvo, Hun Hunahpu, predstavljano je sa izduženom glavom koja podseća na kukuruzni klip i kosom stilizovanom u obliku metličastih cvasti. Na svim sačuvanim skulpturama, astečka boginja zemljoradnje, Chicomecoatl, u rukama drži klipove kukuruza, a kukuruz je poštovan i u religiji Inka.

U Evropu je kukuruz donet početkom XVI veka i odatle se njegova kultura proširila na ostale kontinente. U savremeno doba, kukuruz je žitarica čija proizvodnja na svetskom nivou daleko premašuje sve ostale žitarice. Osim kao osnova ishrane, kukuruz je i važna industrijska biljka: koristi se kao stočna hrana, za proizvodnju alkohola, kukuruznog sirupa i skroba, a iz kukuruznih klica ekstrakcijom se dobiva ulje.

Osim kao jedna od osnovnih žitarica, kukuruz je poznat i kao lekovita biljka

Plod kukuruza sadrži veliku količinu skroba, flavonoide, glikozide i sluzi, dok je ulje kukuruznih klica bogato nezasićenim omega 6 i 9 masnim kiselinama. Za razliku od pšeničnog, kukuruzno brašno ne sadrži gluten. Skrob dobiven ekstrakcijom kukuruznog zrna (Amylum maidis), osim što se koristi u prehrambenoj industriji, važna je farmaceutska sirovina koja se zbog svojih fizičkih i hemijskih osobina koristi kao pomoćno sredstvo za izradu složenih faramaceutskih oblika – kapsuliranih lekova, tableta i dražeja.

Kao lekoviti deo biljke u fitoterapiji se koristi kukuruzna svila (Maydis stigmata) koja od aktivnih sastojaka sadrži etarsko ulje, masno ulje, amine, polifenole, saponine, alantoin, flavonoide, fitosterole, glikozide, soli kalijuma, kalcijuma i natrijuma, fosfor, mangan, salicilnu kiselinu, silicijumovu kiselinu, vitamine C i K.

Kukuruzna svila i kukuruzno brašno se tradicionalno koriste u narodnoj medicini

Usled poznatog diuretičnog efekta upotrebljava se za ublažavanje edema i otoka, kod retencije mokraće, prisustva kamena u mokraćnim putevima, gihta i reumatizma. Koristi se i za umiruje urinarnih tegoba koje prate cistitis, bolesti bubrega i poremećaj funkcija jetre ili prisustvo kamena u žuči. Kaša od kukuruznog brašna koristi se spolja za obloge za otklanjanje modrica i kod opekotina, a kukuruzno brašno pomešano sa rakijom se koristi u oblogama za sniženje povišene telesne temperature.

Čaj od kukuruzne svile koristi se i u savremnoj fitoterapiji 

Laboratorijskim istraživanjima i kliničkim studijama potvrđena su diuretična svojstva aktivih sastojaka kukuruzne svile. Takođe su dokazana i anti-oksidativna i anti-inflamatorna svojstva, kao i efekat sniženja nivoa šećera u krvi.

Obzirom na diuretična svojstva, kukuruzna svila je čest sastojak čajnih mešavina namenjenih za upotrebu kod hipertenzije, kod bolesti prostate i urinarnih tegoba, kod otoka i reumatskih bolesti, i čajnih mešavina za mršavljenje i ublažavanje celulita.

Čaj takođe povoljno deluje i na regulisanje varenja, a obzirom na mnoštvo mineralnih materija povoljno deluje na oporavak rekonvalescenata, osoba koje pate od astenije, a deluje i kao preventiva razvoju kardiovaskularnih bolesti. Usled sadržaja vitamina K upotreba se preporučuje i kod produženih krvarenja, dok se za spoljnu upotrebu preporučuje kod čireva.

Za sada nema prijavljenih podataka o neželjenim efektima čaja od kukuruzne svile ili njegove interakcije sa lekovima, tako da bi se upotreba uz redovnu terapiju mogla smatrati bezbednom.

*****

U našem proizvodnom programu je Čaj od kukuruzne svile, a kukuruzna svila ulazi u sastav Čaja kod upale mokraćne bešike (broj 18) i Čaja kod uree u krvi (broj 64). Kukuruzni skrob se koristi kao pomoćno sredstvo u izradi PALISEPT kapsula, BILAX-D kapsula, ODOVAL-S kapsula i SILYMILL kapsula.

Comments (2)

    1. Poštovani Momčilo, najlepše Vam se zahvaljujem na komentaru. Porodica biljaka Poaceae obuhvata više od 12000 vrsta tako da kukuruz koji se danas gaji ima mnogo predaka i „srodnika“ od kojih se poneki tretiraju kao korovske biljke, obzirom da smanjuju prinose kulture kukuruza namenjenog za ljudsku upotrebu. Ipak, te iste korovske biljke, su važna hrana životinjama i pticama i njihovo postojanje doprinosi održanju ravnoteže u prirodi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back To Top