DUNJA (Cydonia oblonga Mill.)

Poznata po svojim mirisnim, mesnatim, kiselkastim, blago oporim, nežno maljavim plodovima, zlatno žute boje, dunja često raste kao razgranat grm, snažnih grana, koji može dostići širinu do 6 i visinu do 8 metara. Listovi dunje su sličnog oblika kao listovi jabuke, koja joj je bliski srodnik, jer pripadaju istoj porodici – Rosaceae. Za razliku od listova jabuke nazubljenih po obodu, listovi dunje su po obodu celi, a sa donje strane pokriveni nežnim sivkastim maljama. Petočlani cvetovi dunje su najčešće bele do ružičaste boje, slični jabukovim, ali krupniji, i rastu kao pojedinačni, za razliku od jabukovih kojih je obično više grupisanih na granama.

Plodovi dunje, nezaboravnog, prijatnog mirisa i oporog ukusa, sazrevaju tokom oktobra meseca

Smatra se da su postojbina dunje region Kavkaza i šume severnog Irana, gde je rasla kao samonikla, a danas se najviše gaji u Turskoj, Iraku, Iranu, Libanu, Siriji, Egiptu, Izraelu, Palestini i na obalama Kaspijskog mora.

Kultivisana je već 4000 godina pre naše ere u Vavilonu, od davnina se uzgaja u Kini, a u Antičkoj Grčkoj nosila je naziv: „melon Kydonion“ – jabuka iz Kidona – jer su iz tog kritskog regiona potekle najlepše sorte. Preko južne Italije (pod imenom „pamučna jabuka“ – Malus cotoneum) i Balkana, prodrla je u druge delove Evrope, a veoma se često gaji u područjima gde se uzgaja vinova loza. U Provansi, gde je uzgoj počeo tokom XV veka, često je sađena kao živa ograda za razgraničenje parcela, tako da je termin „dunja“ čak bio sinonim za granicu.

Istorija upotrebe dunje

Hiljadama godina se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini, a bila je veoma cenjena na rimskim banketima, kao digestiv i poslastica. Osim toga, rimljani su iz cvetova i semenki dunje destilisali etarsko ulje koje su koristili za parfimisanje prostorija jer se verovalno da otklanja letargiju. Tradicija je takođe nalagala da nevesta proba dunju, za koju se verovalo da je Venerin plod, pre ulaska u bračne odaje.

Aktivni sastojci dunje i njena lekovita svojstva

Kao lekoviti delovi biljke koriste se plodovi koji se sabiraju u jesen, sve do kraja oktobra, i listovi koji se sabiraju od maja do sredine septembra. Vunasta pokožica se takođe skida za plodova, suši i koristi u narodnoj medicini. Seme se odvaja pri upotrebi plodova, i koristi kao sirovina za izradu složenijih farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda (gelova namenjenih za negu kože ili kose).

Plodovi dunje sadrže sluzi, pektin, tanine, masno ulje, fosfornu kiselinu, fenolne kiseline, organske kiseline (jabučnu, vinsku, sirćetnu, oksalnu, male količine limunske kiseline), šećere (glukozu i fruktozu), vitamine B, C i provitamin A; zatim minerale kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe i bakar. Kalcijum se nalazi u obliku nerastvorljivih kristalnih druza kalcijum oksalata, grupisanih u delu ploda zrnaste strukture koji obavija semenu ložu.

List dunje (Folium cydoniae) sadrži značajnu količinu tanina, sluzi i amigdalin, dok su semenke bogate sluzima i amigdalinom a sadrže i izvesnu količinu cijanogenih glikozida.

Po mnogim starim evropskim  farmakopejama oficinalna je bila Tinctura Ferri cydoniata – ekstrakt dobiven ukuvavanjem plodova dunje sa gvožđem. Kao i Extractum Ferri pomatum koji se dobivao od jabuka, namenjen je bio za nadoknadu gvožđa kod anemije. Sluz iz dunjinog semena Mucilago cydiniae priprema se od semenki potopljenih u vodu, i koristi za spoljnu upotrebu, za zarastanje dekubitusa, oporavak kože od opekotina, kod upale očiju i za zarastanje naprslih bradavica kod dojilja.

Visok sadržaj sluzi i pektina je odgovoran za protivupalna svojstva, pa se pripravci od dunje koriste kod upale grla, krajnika i disajnih organa. Kompot od dunja blagotvorno deluje kod upale želudačne i crevne sluznice. Usled sadržaja tanina koji deluju adstringentno, za spoljnu upotrebu se primenjuje za ubrzanje zarastanja rana, a čaj od lista dunje je pouzdano sredstvo za zaustavljanje proliva koje mogu koristiti i deca i odrasli. Takođe se primenjuje za zaustavljanje krvavog kašlja i krvarenja iz hemoroida.

Voćne kiseline prisutne u plodu odgovorne su za diuretična svojstva dunje, pa se upotreba preporučuje i kod otoka, i reumatskih bolesti, kao i za ublažavanje tgeoba kod gihta.

Plod dunje se koristi u narodnoj medicini i kulinarstvu

U narodnoj medicini vodeni ekstrakt dobiven namakanjem dunjinog semena u vodi, je provereno sredstvo za ispiranje usta i grla, kod upale sluzokože i kod afti. Sok od dunje ukuvan sa šećerom koristi se kod bronhitisa, plućnih bolesti i upale grla. Pečena dunja posuta šećerom, sprečava podrigivanje i redovno uzimana dobro je sredstvo kod malokrvnosti. Parne kupke pripremljene od listova dunje ublažavaju tegobe kod prolapsa hemoroida i materice, a vunasta pokožica ploda stavlja se na rane radi zaustavljanja krvarenja.

U narodnoj medicini se uvarak dunjinog lista koristi kao sredstvo za pospešivanje menstruacije, a za spoljnu upotrebu se koristi za vaginalna ispiranja kod pojačanog sekreta.

Visok sadržaj pektina u plodu dunje povoljno deluje na regulisanje varenja i crevnog tranzita, dok nizak sadržaj šećera čini dunju pogodnom za primenu u ishrani dijabetičara kao i tokom kura mršavljenja. Za tu namenu plodovi dunje se mogu koristiti pečeni, ili kuvani kao kompot, ili pire, bez dodatka šećera.

Na našim prostorima, tradicija posluženja slatkog od dunja je „zaštitni znak“ skoro svakog domaćinstva, a zimske praznične trpeze se gotovo ne mogu ni zamisliti bez „kitnikeza“. Dobiven ukuvavanjem vode u kojoj su se kuvale ljuske, semene lože i semenke, sa šećerom, žele od dunja, raskošne crvene boje, u kombinaciji sa jogurtom i bobičastim voćem, je idalna poslastica za tople letnje dane.

Savremena istraživanja potvrdila su opravdanost tradicionalne upotrebe dunje

Konzumirana u obliku želea ili nezaslađenog pirea, dunja ima blagotvorno i zaštitno dejstvo na creva. Bogata taninima, koji ublažavaju upalu sluznice, i pektinima koji su u stanju da zadrže veliku količinu vode, pouzdano doprinosi zaustavljanju dijareje. Takođe, pektini mogu da adsorbuju i neutrališu toksine, dok tanini imaju antiseptično dejstvo i doprinose uklanjanju patogenih bakterija.

Pektini su takođe poznati i po sposobnosti da snižavaju glikemijski indeks, a prisustvo nerastvorljivih vlakana povoljno deluje na smanjenje postprandijalne sekrecije insulina. Pektini i nerastvorljiva vlakna takođe povolno deluju na snižavanje nivoa holesterola u krvi (tako što usporavaju apsorpciju lipida i povećavaju njihovu eliminaciju).

Osim toga, pojedini laboratorijski ogledi ukazuju da bi prisustvo tanina i obilje nerastvorljivih vlakana moglo da smanji koncentraciju i stagnaciju potencijalno kancerogenih supstanci u debelom crevu, što bi smanjilo rizik od pojave raka.

Studije sprovedene na laboratorijskim životinjama, pokazale su da ekstrakt dunje može imati blagotvorno dejstvo na zaceljenje čira na želucu.