Др Милан Лукић: Србија има изузетан потенцијал за узгој и извоз лековитог биља

Сакупљање и узгој лековитог биља у нашој земљи има богату и дугу традицију. Мало је познато да је Србија осамдесетих година прошлог века била највећи извозник лековитог биља у Европи. Најзначајније место у овој области припада Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ који је 72 године водећа институција и база знања у области лековитог биља не само у Србији већ и на Балкану. Од када је на чело овог Института пре годину дана дошао др Милан Лукић, производња је повећана за 30 посто у односу на 2020. што је овој институцији омогућило нови развојни успон.

Колико је Србија богата лековитим биљем? Колико се самониклог лековитог биља сакупи, а колико узгаја у Србији?
– У нашој богатој флори има више од 700 биљних врста са лековитим својствима, док је 400 регистровано као лековито биље од којих се 280 врста сматра индустријском сировином. Погодна подручја за раст и сакупљање самониклог лековитог биља су Стара планина, Тара, Делиблатска пешчара, Фрушка гора, Маљен, Проклетије, Сувобор, Медведник, Сићевачка клисура, Сокобања… Сакупљањем лековитог биља се бави и од тога живи 4.000-5.000 људи, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми.
Површине под плантажним засадима лековитог биља у Србији су између 1.700 и 3.000 хектара што је веома мало имајући у виду погодне земљишне и климатске услове. Процењује се да ове површине могу бити два-три пута веће. Пласман лековитог биља је практично загарантован јер је потражња огромна. Рецимо, људи у Србији су за два месеца прошле године, у нади да ће ојачати имунитет, потрошњу лековитог биља изједначили са годишњом продајом пре пандемије. Гајење лековитог биља је највише заступљено у Војводини, првенствено на југу Баната где се најчешће узгаја камилица, нана, матичњак, босиљак, першун, нешто мање коријандер, црна и бела слачица, валеријана, морач…

Институт „Др Јосиф Панчић“ је синоним за квалитет, ефикасност и безбедност. Шта је ваша највећа  предност?
– Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ је јединствена институција у којој је остварена успешна веза између научно-истраживачког рада и примене знања у сопственој производњи. Од око 150 запослених 29 су научни радници (20 доктора наука) и 24 са факултетским образовањем из области фармације, агрономије, хемије, биологије, технологије… Институт на тржиште пласира око 300 производа. Поред добро познатих разних врста чајева у асортиману имамо биљне капи (тинктуре и екстракти) производе на бази меда и других пчелињих производа, получврсте фармацеутске и козметичке производе… Сви наши производи садрже искључиво сировине познатог порекла и производе се под назором стручњака што гарантује висок квалитет што је основна мисија Института. Биљни чајеви, рецимо, производе се по традиционалним рецептурама у складу са најновијим научним достигнућима, и домаћим и светским прописима. Зато и јесмо препознати као лидер на српском и регионалном тржишту лековитог и ароматичног биља, а наши производи се по квалитету издвајају у односу на све друге.

На који начин је организована производња код вас?
– Производна делатност Института организована у оквиру агрономског и фармацеутског одсека. У оквиру агрономског на 60 хектара у Панчеву гајимо камилицу, матичњак, питому нану, морач, усколисну боквицу који се користе у фармацеутској производњи. Значајне количине лековитог биља производе и наши кооперанати, док се биљне сировине одређених врста увозе махом из околних земаља. Институт располаже потребним капацитетима за сушење, примарну прераду, производњу етарских уља чиме се обезбеђују сировине за производњу свих фармацеутских препарата, али и складиштење лековитог биља и готових производа на око 4.400 квадрата. Одсек фармацеутске производње обухвата велики број производа из програма биљних чајева (једнокомпонентни, мешавина биљног чаја, филтер чајеви), биљне капи, тинктуре, екстракти (течни, густи, суви), раствори за оралну употребу, капсуле, производи на бази меда, гелови, креме и друге производе.Наш институт је јединствен и по производњи ex tempore производа према захтевима потрошача добијених у нашим апотекама или путем директне електронске комуникације са корисницима.

Има ли места за Србију на светском тржишту лековитог биља?
– Око 20% наших производа се извезе на тржиште БиХ, Црне Горе, Македоније, а нешто мање количине и у САД. На глобалном нивоу потражња за лековитим и ароматичним биљкама је огромна. Процена је да је светска трговина овим производима у 2020. достигла 100 милијарди долара, а да ће за шест година достићи 390 милијарди долара. Према подацима ПКС наша земља годишње извезе више од 3.000 тона лековитог биља у земље ЕУ, Русије, Турске, државе региона, САД и Кину у вредности од 20 милиона долара. Србија углавном извози сировине и полупроизводе, недостају нам финални производи на бази лековитог и ароматичног биља чиме бисмо додатно ојачали наше извозне шансе које су иначе одличне у овом сектору.

По струци сте агроном а били сте директор „Института за воћарство“ у Чачку. Колико вам то знање и искуство помаже сада?
– Дипломирао сам на општем смеру Агрономског факултета у Чачку, где сам стекао основна сазнања из свих области пољопривредне производње. Искуство које сам стекао у Институту за воћарство у Чачку ми је од огромног значаја, јер обе институције слично функционишу с тим што је рад у Институту „Др Јосиф Панчић“ далеко комплекснији. Али захваљујући заиста сјајном научном тиму и осталим сарадницима верујем да ћемо тек показати шта умемо и можемо. Од како сам дошао на чело Института постигли смо одличне резултате у области научно-истраживачког рада, али и повећали обим производње за 30% у односу на 2020. што је заиста сјајан резултат. Моја знања из области лековитог биља су била веома скромна. Међутим, моја жеља за изучавањем лековитог и ароматичног биља је утолико већа јер је ово једна изузетно занимљива и важна област од огромног значаја у превенцији здравља становништва. С обзиром на велике обавезе на позицији директора Института, научно-истраживачким и стручним радом се бавим махом ван радног времена.