ČESTOSLAVICA (Veronica officinalis L.)

Čestoslavica je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Scrophulariaceae.  Mnoštvo sitnih svetlo-plavih ili svetlo-ljubičastih cvetova sakupljeno je u grozdraste cvasti a njeni nazubljeni, zeleni listovi, sa naličja su ljubičasti i maljavi. Stabljike su takođe maljave, četvorougaone i polegle po zemlji i izbijaju iz puzećeg rizoma. Raste na suvom zemljištu, na obodu šuma i po livadama, ima je u čitavoj Evropi sa izuzetkom mediteranskog pojasa.

Herba čestoslavice, koja se koristi kao lekoviti deo biljke, sadrži iridoidne glikozide (aukubozid), flavonoide, tanine, organske kiseline (hlorogensku i kafenu), saponine i tragove etarskog ulja.

Zbog svog delovanja na „čišćenje krvi“ čestoslavica je nekada korišćena za lečenje gubavosti. Veruje se da biljka dobila ime po Svetoj Veroniki, koja je po legendi, izlečila imperatora Tiberija od lepre, time što mu je lice prekrila tkaninom na kojoj su bile utisnute crte lica Isusa Hrista. Zapisi o upotrebi čestoslavice kao lekovite biljke mogu se naći u delima Hijeronimusa Boka u XVI veku, kao i kod Sebastijana Knajpa, koji su ovu biljku preporučivali kao univerzalni lek za mnoge bolesti. Tradicionalno upotrebljavana kao sredstvo protiv tuberkuloze, za olakšavanje iskašljavanja, i za preznojavanje, čestoslavica se koristi i kod bolesti organa za varenje, jetre, slezine, bubrega i mokraćnih puteva, kao i za ublažavanje tegoba kod gihta i reumatskih oboljenja. Upotreba se preporučuje i za ublažavanje vrtoglavice i nervoze izazvane pojačanim intelektualnim naporima.

U narodnoj medicini se koristi kod ekcema, za ublažavanje svraba kože, i za ispiranje kao sredstvo za ubrzanje zarastanja rana.

Usled nedostatka podataka o bezbednosti, upotreba se ne savetuje tokom trudnoće, dojenja i kod dece mlađe od 12 godina.

Upotreba velikih količina čaja može izazvati dijareju, stoga se treba pridržavati preporučene dnevne doze.

U našem proizvodnom programu je čaj od nadzemnog dela čestoslavice.