BREZA (Betula sp.)

Svima poznata, vitka i visoka stabla breze ukras su mnogih parkova, a njihova lepota se posebno ističe u jesen, kada listovi dobiju zlatnu boju.

Poreklom sa severa Evrope i Severne Amerike, breza pripada porodici Betulaceae. Stabla visoka i do 25m pokrivena su beličastom korom, koja starnejem puca, a tokom godine se ljušti u horizontalnim trakama. Listovi breze su u obliku romba, zašiljeni na vrhu i po obodu nazubljni, dok su muški i ženski cvetovi grupisani u resama. Raste u Severnoj Americi, Skandinaviji, Sibiru, na Kavkazu, i planinama srednje i južne Evrope.

Kao lekoviti deo biljke najčešće se koriste brezov list i brezovi pupoljci, dok u severnim predelima postoji i običaj sakupljanja svežeg brezovog soka tokom prve polovine maja. Suvom destilacijom kore ekstrahuje se brezov katran koji se koristi za lečenje kožnih bolesti.

Lekovita svojstva brezovog lista

Brezov list sadrži tanine, saponine, flavonoide (hiperozid, kvercetin, kemferol), gorke supstance, betulin, betulinsku kiselinu, dikarbonske kiseline, triterpenske alkohole, smolu, vitamin C, i soli kalijuma i kalcijuma. Brezovi pupoljci su bogati etarskim uljem, dok kora sadrži masno ulje, betulinsku kiselinu i dosta smole.

Tradicionalno se čaj od brezovog lista koristi kao diuretik, urinarni antiseptik i sredstvo protiv upala, za povećavanje izlučivanja urina kod bubrežnih bolesti, cistitisa, uretritisa, pijelonefritisa, kod bubrežnih kamenaca i kamena u bešici, kod vodene bolesti, kao i za ublažavanje bolova u zglobovima kod reumatizma i gihta. Za diuretične efekte čaja od brezovog lista odgovorno je prisustvo flavonoida i kalijumovih soli, dok vitamin C deluje preventivno na stvaranje kamenaca. Diuretično svojstvo aktivnih sastojaka podstiče eliminaciju mokraćne kiseline, čime se ublažavaju tegobe izazvane gihtom i reumatizmom, a upotreba 2-3 šolje čaja dnevno doprinosi i rastvaranju peska i kamenaca u bubrezima ili mokraćnoj bešici. Upotrebljava se i u tretmanu gojaznosti i celulita, a u početnom stadijumu šećerne bolesti, upotreba čaja od brezovog lista može doprineti normalizaciji nivoa šećera u krvi.

Kod gihta i nefroskleroze, katara bešike i žučnih kamenaca preporučuju se i kupke od brezovog lista. Kod kožnih bolesti, lišajeva ili svraba, uz kuru čišćenja krvi i primenu kupki od brezovog lista, veoma brzo dolazi do ublažavanja simptoma.

Iako se brezov list koristi hiljadama godina u narodnoj medicini, naučnih istraživanja o njegovim lekovitim svojstvima nema mnogo, osim laboratorijskih ogleda kojima je pokazano antibakterijsko, antiparazitarno, antiinflamatorno, antiviralno, antalgično i potencijalno antikancerozno svojstvo betulinske kiseline.

Pri pripremi čaja, brezov list nikako ne treba kuvati već samo preliti ključalom vodom.

Upotrebu čaja od breze treba izbegavati kod edema, bubrežne i srčane insuficijencije, a osobama alergičnim na brezov polen se savetuje poseban oprez. U našem proizvodnom programu je Čaj od lista breze, a brezov list ulazi u sastav čak 25 proizvoda namenjenih za tretman raznih tegoba.

Osim lista, u upotrebi su i brezov sok i brezova kora

Sok od breze se sakuplja u proleće, početkom maja, slično kao javorov sirup, i koristi se tradicionalno za prolećnu kuru čišćenja krvi. Prijatnog je ukusa jer sadrži 2% grožđanog šećera. Njegovom fermentacijom se dobiva brezovo vino, slično šampanjcu, a koncentrisanjem soka nastaje prirodni zaslađivač – brezov sirup.

Za sakupljanje soka, koriste se stabla prečnika od najmanje 20cm, umetanjem staklene cevi koja dalje vodi u staklenu posudu, dok posle sakupljanja soka, otvor treba zatvoriti voćarskim voskom. Svež sok od breze obiluje lekovitim svojstvima. U narodnoj medicini važi za prirodni lek kod žutice, bolesti mokraćnih kanala, vodene bolesti, skorbuta, svraba i lišajeva, koji ubrzava zarastanje rana, zaceluje gnojne upale sluzokože usta i grla, otklanja sunčeve pege sa kože, a primenjen kao voda za kosu, otklanja perut, jača koren kose i podstiče njen rast.

Kupke od brezove kore donose olakšanje kod mnogih kožnih bolesti. Brezov katran, dobiven suvom destilacijom brezove kore, sadrži brojne aktivne sastojke od kojih su najznačajniji alifatični i aromatični ugljovodonici (uključujući gvajakol, krezol, katehol, fenol), derivati pirogalola i dimetil-etra. I u narodnoj medicini, i po zvaničnim farmakopejama preporučuje se za lečenje ekcema, psorijaze i drugih hroničnih kožnih oboljenja. U obliku lekovitih masti, brezov katran se takođe primenjuje za lečenje parazitskih infestacija, kao i suvih lišajeva i dermatoza. Pri primeni brezovog katrana savetuje se nadzor lekara, obzirom da kod osetljivih osoba mogu izazvati neželjene iritacije kože.

Iz brezove kore ekstrakcijum se dobiva i prirodni zaslađivač ksilitol.

Breza je narode severne Evrope i severnoameričke Indijance „sveto drvo“…

Među nordijskim plemenima, kod stanovnika Sibira, Rusije i Centralne Azije, postoji kult breze koju poštuju kao „drvo mudrosti“, „osovinu sveta“, „kosmički stub“ i „sveto drvo“. Nekada je važila za simbol proleća i zaštitnicu mladih devojaka. Njene grane su korišćene za pokrivanje posmrtnih ostataka, kao i za pravljenje bračnih baklji koje su paljene na dan venčanja kako bi donele sreću mladencima.

U ljudskoj istoriji, bela breza je, više nego bilo koje drugo drvo, doprinela razvoju kulture Indijanaca u Kanadi i na severu Sjedinjenih Američkih Država. Uvidevši da hrana traje duže ako se nalazi u kontaktu sa brezovom korom nego u prisustvu bilo koje druge supstance, njome su oblagali jame koje su koristili kao ostave. Zapaljiva čak i kada je vlažna, kora je bila od neprocenjive vrednosti za paljenje vatre nakon kiše. Takođe, obzirom na to da je otporna na truljenje, korišćena je kao postava u cipelama za zaštitu stopala od vlage.

…. a koristi se i u ishrani

Mladi listovi se koriste kao salata u rano proleće, dok kasnije imaju previše smolast ukus. Kuvana brezova piljevina, osušena u rerni i samlevena, pomešana sa brašnom, koristi se u Skandinaviji za pripremu hleba. Od sušene, unutrašnje brezove kore pravi se krupno brašno, koje se u Sibiru koristi za pripremu jela od kavijara jesetre, a severnoamerički Indijanci, beličastu, tanku brezovu  koru, koja se ljušti u listovima, koriste kao poslasticu, koju naročito vole deca.