BOSILJAK (Ocimum basilicum L.)

Bosiljak, čije ime potiče od grčkog „basilikos“, što znači „trava dostojna kralja“, je lekovita biljka iz porodice Lamiaceae, dobro poznata našoj narodnoj medicini. Zapise o njegovoj lekovitosti ostavio je grčki filozof i botaničar Teofrast još u III veku p.n.e. Bosiljak potiče iz Indije, a na zapad su ga doneli trgovci začinima. Egipćanima, Grcima i Rimljanima su bili poznati njegov ukus i lekovita svojstva. Ostaci bosiljka nađeni su i u egipatskim piramidama, a u Cezarovo doba bio je cenjena lekovita i začinska biljka. Tokom XII veka monasi su ga doneli u Srednju Evropu gde se i danas uzgaja.

Raste kao jednogodišnji razgranat grm na humusnim osunčanim podlogama zaštićenim od vetra i veoma je osetljiv na niske temperature. Listovi bosiljka su jajstog oblika, po ivici blago nazubljeni, za stabljike su vezani dugim peteljkama, a vrhovi izdanaka su obrasli gustim cvetovima bele, ružičaste ili purpurne boje. Grm može dostići visinu od 40-60cm, a berba se obavlja čak dva puta tokom vegetacije, u julu, i drugoj polovini septembra.

Kao lekoviti deo biljke koristi se nadzemni deo bosiljka (Basilici herba), sakupljen na jakom podnevnom suncu, dok se sušenje obavlja se na promajnom mestu zaštićenom od sunca.

Za lekovitost bosiljka odgovorna su pre svega jedinjenja prisutna u etarskom ulju (cineol, estragol, linalol, eugenol), a herba bosiljka sadrži i flavonoide, tanine, antocijane, fenolne kiseline, saponine i glikozide, vitamine A i C, i minerale (soli fosfora i kalcijuma).

Bosiljak se u narodnoj medicini preporučuje za ublažavanje mnogih zdravstvenih tegoba

Tradicionlno se koristi za ublažavanje digestivnih tegoba: nadimanja, usporenog varenja, podrigivanja i gasova, kao i za ublažavanje bolova i grčeva vezanih za varenje. Poznat je i po tome što jača želudac i podstiče apetit, a koristi se i kod katara želuca, za zaustavljanje povraćanja, kod upale creva i kod zatvora. Primenu nalazi i kod bolesti pluća i kašlja, a pre pojave sintetskih lekova, u početnim stadijumima tuberkuloze, primena bosiljka je davala dobre rezultate. Kod upale sinusa, inhalacije čajem od bosiljka pouzdano doprinose ublažavanju tegoba. Koristi se i za ublažavanje urinarnih tegoba: kod upale bubrega, katara bešike ili bolnog mokrenja, a primenjen za vaginalna ispiranja uspešno ublažava „belo pranje“.

Kod povišene telesne temperature, koristi se kao čaj za preznojavanje, a takođe i kao sredstvo za oporavak kod umora. Poznat je i kao afrodizijak, koriste ga i muškarci kod oslabljene polne moći i žene za jačanje libida.

Bosiljak se u obliku melema i lekovitih masti koristi i za spoljnu upotrebu, za lečenje rana koje sporo zarastaju, kako kod ljudi tako i kod životinja. Odlična je ispaša i za pčele, a pčelari često u blizinu košnica stavljaju čaj od bosiljka, kako bi ga pčele koristile zbog antiseptičnih svojstava.

Etarsko ulje bosiljka je prirodni antispazmodik koji uspešno ublažava stomačne grčeve, kolike i bolove tokom menstruacije. Aktivni sastojci etarskog ulja deluju umirujuće i na nervni sistem, olakšavaju nastupanje sna i doprinose mirnom snu, bez noćnog buđenja. Osim umirujućeg dejstva, etarsko ulje bosiljka povoljno deluje i na oporavka kod mentalnog zamora i poboljšanje koncentracije i pamćenja.

Savremena naučna istraživanja ukazuju na mogućnost šire primene bosiljka

Laboratorijskim ogledima potvrđena su antimikrobna dejstva etarskog ulja bosiljka na sojeve Echerichia coli i Staphylococus aureus koji su već razvili rezistenciju na mnoge sintetske antibiotike. Ekstrakti bosiljka deluju i antifungalno na Aspergillus niger, gljivicu odgovornu za aspergilozu, koja je čest uzrok i bronhopneumonije.

Etarsko ulje bosiljka se može koristiti i za zaštitu od insekata jer deluje kao repelent.

Vodeni ekstrakti bosiljka pokazali su povoljna dejstva na na tonus krvnih sudova. U ogledima izvedenim na laboratorijsmi životinjama, pokazan je efekat na sniženje nivoa masnoća i šećera u krvi, kao i antikoagulantna svojstva; dok su alkoholni ekstrakti pokazali jak antiinflamatorni efekat.

Eksperimentima izvedenim na laboratorijskim životinjama dokumentovana su i antioksidantno, zaštitno dejstvo na DNK koje deluje preventivno na pojavu genetskih mutacija, kao i antikancerozni efekti kod karcinoma kolona. Efekat zaštite jetrinog tkiva pri izlaganju hemijskim toksinima je takođe značajan, kao i zaštita moždanog tkiva pri čemu primena ekstrakata bosiljka deluje preventivno na pojavu problema sa motorikom.

*****

Kao aromatična, začinska biljka, bosiljak je veoma zastupljen u mediteranskoj kuhinji

Italijanska kuhinja se ne može ni zamisliti bez „pesto“ sosa čiji su osnovni sastojci sveži listovi bosiljka i maslinovo ulje. Legenda govori da je „pesto“ sos nastao sasvim slučajno, i to pri pripremi melema za ublažavanje iritacije kože. Tokom krstaških ratova, listovi bosiljka su korišćeni za izradu melema za zarastanje rana. U jednom od eksperimenata, kako bi se utvrdile još neke mogućnosti primene, smrvljeni listovi bosiljka mešani su u tarioniku sa maslinovim uljem (jer se već znalo za blagotvorna dejstva maslinovog ulja na kožu), malo te smese je slučajno palo na hleb i … tako je nastao „pesto“!

Bosiljak prate mnoge legende, verovanja i rituali….

Grci i Rimljani su verovali da je za uzgoj zdrave sadnice bosiljka potrebno da setvu prate uvredama i psovkama, i da se setva obavlja „posle majskih ida do letnjeg solsticija”. Kod Rimljana je smatran magičnom i svetom biljkom, posvećenoj boginji Veneri, tako da se i branje obavljalo po posebnim ritualima, samo ručno.

Tradicija ručne berbe bosiljka poštovana je i na drugim prostorima, obzirom da dodir sa gvozdenim alatkama brzo dovodi do oksidacije – listovi pocrne i postaju neupotrebljivi. I u galskoj mitologiji bosiljak je poštovan kao sveta biljka: njegovo lišće brali su tokom jula i avgusta, pre cvetanja, samo oni koji su sledili složen ritual pročišćavanja. Ritual je podrazumevao oblačenje u čistu odeću i pranje ruke kojom je trebalo sakupljati bosiljak u vodi iz tri različita izvora, držanje podalje od nečistih ljudi i zabranu upotrebe metalnih alatki za sečenje stabljika.

….. važan je sastojak „ljubavnih napitaka“

Čuveni rimski prirodnjak Plinije bio je uveren da su semenke bosiljka, a ne listovi, moćni afrodizijaci, pa je posato pravi simbol ljubavnika, a pominje ga, kao simbol ljubavi i Bokačo u jednoj od priča iz čuvenog Dekamerona. U nekim oblastima Italije čak i danas, farmeri ga dodaju domaćim životinjama tokom reproduktivnog perioda kako bi im povećali seksualnu moć.

Njegovu svetost poštovale su i mnoge religije…

Svetost bosiljka su veoma cenili i Egipćani, koji su ga koristili za pripremu preparata za balzamovanje mrtvih.

U hinduističkoj tradiciji veruje se da ogrlice od grančica bosiljka mogu neutralisali električne impulse, i da su pouzdana zaštita od munja. Tokom kišnih perioda, bosiljak se naročito koristi u ishrani, i dodaje u rezerve vode kako bi se sprečila kontaminacija.

U srednjem veku, u hrišćanskoj religiji bosiljak se koristio i za proterivanje đavola iz opsednutih, a verovalo se da čini čuda u slučaju kuge i donosi oporavak kod telesne slabosti čoveka.

…. u njegove moći verovao je i poznati ratnik

Napoleon je bosiljak koristio da podstakne intelektualnu koncentraciju: bio je uveren da će mu njegov miris pomoći da pripremi planove za vojne manevre.

… dok se u našoj narodnoj poeziji pominje kao simbol ljubavnih nadanja

„Ja bosiljak sejem – meni pelen niče…“