BELI SLEZ (Althaea officinalis L.)

Uz cvet kamilice, list pitome nane i list žalfije, koren belog sleza može se naći u skoro svakoj „domaćoj apoteci“, a njegova lekovita svojstva poznata su od davnina. Ova višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Malvaceae raste širom Evrope, Azije i Severne Afrike, na livadama, uz obale reka i na poplavnim područjima. Koren belog sleza je jak, razgranat i mesnat, bele boje. Iz korena, pri zemlji, izbijaju zeleni, okruglasti listovi, i snažne stabljike visoke do 2m koje nose velike debele, naborane listove, obrasle dlakama srebrnasto-sive i sivo-zelene boje. Veliki, beli ili svetlo-crveni cvetovi, nalaze se u pazusima listova, a biljka cveta od maja do oktobra.

Tradicija upotrebe belog sleza seže u daleku prošlost

Zapisi o upotrebi belog sleza govore da su ga Egipćani, Rimljani i Kinezi koristili kao hranu. Na prostorima Sirije i Jermenije, prženo korenje belog sleza korišćeno je u ishrani siromašnog stanovništva, u vremenima oskudice nakon loših žetvi. Zapisi o lekovitim svojstvima se javljaju kasnije, početkom Nove ere, gde se pominje dejstvo na ublažavanje upala sluzokože disajnih organa i čira na želucu. U srednjevekovnim zapisima, njegova upotreba se preporučuje u lečenju upale grla, a kasnije, od XVII veka, kod plućnih bolesti, kašlja, bronhitisa, bronhijalne astme i u početnim stadijumima plućne tuberkuloze.

Osnova njegovog lekovitog dejstva je visok sadržaj sluznih materija…

Kao lekoviti deo biljke sakupljaju se koren (Althaeae radix), listovi (Althaeae foilum) i cvetovi (Althaeae flos). Koren belog sleza sadrži veliki procenat sluzi, zatim skrob, polisaharide, šećere, pektin, tanine, masno ulje, asparagin, soli fosfora, enzime, asparagin, kalcijum oksalat, polifenole, fenolne kiseline, aminokiseline i jabučnu kiselinu.

….koje ublažavaju simptome kod upalnih procesa

Aktivni sastojci belog sleza ublažavaju iritaciju i razređuju bronhijalni sekret u slučaju gripa, prehlade, bronhitisa, laringitisa, faringitisa, astme ili traheitisa, tako da se proizvodi od belog sleza najčešće koriste kod infekcija respiratornog trakta. Sluzi povoljno deluju i na oblaganje sluzokože urinarnog sistema, a deluju i blago laksativno, pa se upotreba preporučuje i kod povremenih zatvora. Obzirom da smiruje simptome gastritisa i enteritisa, tradicionalno se koristi i kod čira u želucu, žgaravice i proliva.

U narodnoj medicini, koren belog sleza se daje odojčadi, za žvakanje i ublažavanje otoka desni tokom nicanja zuba.

Preporučuje se i ženama kod upale materice i belog pranja, kod bolova pri mokrenju i inkontinencije.

Uspešno se primenjuje i kod kožnih problema

Sveži listovi belog sleza efikasno ublažavaju svrab i bolove posle ujeda insekata. Ektrakt belog sleza uspešno ubrzava zaceljenje afti, apscesa i umiruje upalu sluzokože usta i grla, iritirane kože i ublažava kuperozu.

U narodnoj medicini, čaj od belog sleza koristi se i kod upale sluzokože oka. Nastrugan koren pomešan sa medom koristi se kao melem za sazrevanje čireva (oblog se obnavlja svaka 2-3 sata). Ove obloge primenjuju se i kod opekotina jer ublažavaju bol i ubrzavaju zarastanje. Mlak čaj se koristi za klistiranje kod dece i odraslih.

Proizvodi od belog sleza se mogu koristiti i u dečjem uzrastu, a postoje i određena ograničenja

Evropska Medicinska Agencija preporučuje upotrebu čaja i ekstrakata belog sleza za ublažavanje simptoma kod iritacije usta i grla, suvog kašlja i blažih gastrointestinalnih tegoba. U odgovarajućoj dozi, beli slez mogu koristiti i deca starija od tri godine.

Obzirom da sluzi mogu otežati resorpciju lekova, suplemenata gvožđa ili proizvoda koji sadrže tanine, potrebno je napraviti pauzu od dva sata između uzimanja proizvoda od belog sleza i drugih preparata.

Savremena istraživanja

Tri studije izvedene na laboratorijskim životinjama, pokazale su da polisaharidi izolovani iz korena, posebno ramnogalakturonan, pokazuju antitusivna svojstva kod zamoraca, koja se mogu porediti sa dejstvom kodeina i uključuju serotoninske receptore.

Polisaharidi slični ramnogalakturonanu, dobiveni iz rastvora korena belog sleza, ublažavaju iritaciju sluzokože stimulacijom regeneracije epitelnih ćelija, a imaju i protivupalno i analgetsko dejstvo.

Ekstrakt korena je u laboratorijskim uslovima pokazao antibakterijsku aktivnost na izazivače bakterja odgovornih za gingivitis, dok ekstrakti nadzemnog dela belog sleza pokazuju antibakterijsku aktivnost na bakterije koje izazivaju kvarenje namirnica.

*****

U našem proizvodnom programu su Čaj od korena belog sleza i Čaj od lista belog sleza. Koren belog sleza ulazi u sastav Čaja kod bronhijalne astme (broj 4), Čaja kod spastičnog bronhitisa (broj 8), PULMO MIX mešavine (broj 11), Čaja kod upale želudačne sluznice (broj 17), Plućnog čaja za iskašljavanje (broj 32), Čaja kod emfizema pluća (broj 28), Čaja kod srčane astme (broj 26), BILAX čaja (broj 53) i Čaja za jačanje otpornosti „X“ (broj 82), dok sirup od belog sleza čini osnovu ALTIPRIM i ALTIPRIM P rastvora za oralnu upotrebu.

*****

Poslastica „Marshmallow“ originalno se proizvodila od korena belog sleza

Sam naziv ove poslastice koja je veoma popularna u zapadnim zemljama, potiče od engleskog naziva za beli slez, a prve poslatice od korena belog sleza nastale su u doba staro-egipatske civilizacije. Egipćani su poslasticu pripremali tako što su komade pulpe korena kuvali sa medom do odgovarajuće gustoće. Zgusnuta smeša je potom proceđena, ohlađena, i dodavani su joj orašasti plodovi, međutim, ne postoje zapisi o obliku poslastice.

Ovaj starinski „recept“ preživeo je stoleća, i odomaćio se u Francuskoj i Engleskoj, gde su slatkiši „marshmallow“ na tradiconalan način ručno izrađivani sve do sredine XIX veka. Dugotrajan proces izrade nije mogao da izdrži korak sa potražnjom, tako da su se proizvođači bacili u potragu za ekonomičnijim načinom proizvodnje. Krajem XIX veka, u sastavu slatkiša, med je zamenjen sirupom od kukuruznog skroba, a sluz belog sleza želatinom. Ovako izmenjen sastav, doprineo je dužoj stabilnosti proizvoda i ekonomičnosti proizvodnje, a od originalne poslastice ostalo je samo ime…