ANGELIKA (Angelica archangelica L.)

Za razliku od većine drugih, angelika je lekovita biljka koja nije bila poznata na Evropskom kontinentu u doba Antičke Grčke i Rima, ali zapisi o njenoj upotrebi postoje u kineskim spisima iz IV milenijuma pre nove ere, gde je važila za pouzdano sredstvo za lečenje bubrežnih i srčanih bolesti. Njeno ime potiče od latinskog naziva za anđela – „angelus“ – kao simbola lekovitosti. Prema pisanim dokumentima, upotreba u Evropi se pominje tek u X veku u Skandinavskim zemljama, a u Centralnoj Evropi se koristi od XIV veka, gde je uzgajana u manastirskim baštama. Tokom renesanse, koren angelike je upotrebljavan za borbu protiv kuge i kolere, a njegov ekstrakt je smatran eliksirom dugog života.

Ova robusna, jednogodišnja biljka koja pripada porodici Apiaceae (Umbiliferae), za tlo je čvrsto vezana velikim, repastim rizomom, iz koga izrasta korenje, a može dotići visinu i do 2.5m. Iz snažnih, okruglih, izbrazdanih, bordo-crvenih stabljika izrastaju mesnate lisne drške sa velikim, perasto deljenim listovima. Na vrhu stabljika nalaze se krupne štitaste cvasti, skoro loptastog oblika, sačinjene od beličasto-žućkasto-zelenkastih eliptičnih cvetova čiji miris podseća na med, a prečnik cvasti može biti veličine i do 40cm. Raste kao samonikla u Severnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi, Sibiru i centralnoj Aziji na vlažnim livadama, svetlim šumama, šikarama i obalama reka.

Angelika je lekovita biljka koja se može uspešno ugajati, tako da se u današnje vreme na tržištu nalazi biljna droga koja uglavnom potiče od gajene kulture

Lekoviti sastojaci prisutni su u čitavoj biljci, ali su njima najbogatiji rizom i koren (Angelicae rhizoma et radix) i plod (semenka), koji se najviše i koriste u fitoterapiji. Koren angelike sadrži 0.3-1% etarskog ulja sa visokim sadržajem monoterpena (alfa pinena, alfa i beta filandrena, kamfena, 1,8-cineola i limonena), seskviterpena i makrocikličnih laktona (dikanolida). Ostali aktivni sastojci su kumarini (furokumarine – angelicin i arhangelicin, hidroksikumarin i umbeliferon), flavonoide, sitosterole, tanine, smolu, voćne kiseline (jabučnu, valerijansku, sirćetnu, oksalnu i ćilibarnu), pektin, skrob i šećere.

Mladi listovi sveže biljke se koriste u gastronomiji za poboljšanje arome, dok se mlade grančice, peteljke i listovi, koriste u Skandinaviji kao povrće u svakodnevnoj ishrani. Kandirane grančice i drške se koriste u poslastičarstvu. Etarsko ulje angelike je sastojak aromatičnih likera (Benediktina i Šartreza), a primenjuje se i u izradi kozmetičkih proizvoda.

Tradicionalna upotreba u narodnoj medicini

Čaj od korena ili ploda angelike koristi se kao sredstvo za podsticanje apetita, za ublažavanje bolova, grčeva i gastro-intestinalnih tegoba (nadutosti, sporog varenja, gasova i podrigivanja). Osim toga, čajevi pd lista i ploda angelike se koriste za podsticanje znojenja i izmokravanja, za regulisanje menstruacije i ublažavanje kašlja.

Samleven koren angelike pomešan sa medom se u narodnoj medicini preporučuje kao tonik za jačanje starijim osobama i kao provereno sredstvo protiv umora i astenije. Žvakanje korena je dobro poznat narodni lek za ublažavanje mamurluka posle ekscesivne konzumacije alkohola.

Upotreba u fitoterapiji

Aktivni sastojci angelike stimulišu lučenje želudačnog soka i podstiču apetit, takođe pokazuju protivupalno, spazmolitično, karminativno, i diuretično dejstvo, a sadržaja kumarina je odgovoran i za antikoagulantno delovanje. Osim toga, podstiču i lučenje žuči, olakšavaju iskašljavanje, podstiču lučenje znoja a ekstrakt anđelike, primenjen lokalno, pokazuje i antiinflamatorni efekat. U fitoterpiji se upotreba preporučuje kod nadutosti, gasova, grčeva i bolova u organima za varenje izazvanih nedovoljnim lučenjem želudačnog soka; zatim kod bronhitisa, katara disajnih organa i psihogene astme; kao i kod reumatskih bolesti i bolesti perifernog vaskularnog sistema. Koren i ekstrakti angelike nalaze primenu i u čajnim mešavinama i preparatima sa umirujućim i anksiolitičnim dejstvom, kao i za ublažavanje vrtoglavice i migrene. Etarsko ulje se koristi u preparatima za utrljavanje za ublažavanje reumatskih tegoba.

Savremena istraživanja ukazala su na još neka moguća područja primene ove lekovite biljke: primena ekstrakta angelike, u jednoj od kliničkih studija u kojoj su učestvovali pacijenti oboleli od demencije i degenerativnih bolesti neurona, doprinela je poboljšanju simptoma. Za vodeni ekstrakt je pokazano anksiolitično delovanje, dok je za etarsko ulje dokazano da deluje spazmolitično.

Ekstrakti angelike pokazali su se efikasnim i u tretiranju problema hiperaktivne bešike, koji za posledicu ima čestu potrebu za mokrenjem i inkontinenciju.

U više studija izvedenih na laboratorijskim životinjama, ekstrakt angelike, primenjen oralno, pokazao se delotvornim u zaštiti kod trovanja olovom, kod izloženosti jonizujućim zračenjima, kod povreda organizma izazvanih hemijskim agensima, a čak i kod fizičkih povreda. Naročito povoljne rezultate ekstrak angelike je pokazao na zaštitu jetrinog parenhima kod intoksikacije alkoholom.

Ograničenja u upotrebi

Čitava biljka sadrži značajnu koncentraciju furanokumarina koji mogu prouzrokovati fotosenzibilizaciju, pa pri primeni stoga postoji rizik od razvoja fotodermatoza (iritacije kože izložene sučevim zracima) posle oralne ili lokalne primene, stoga je neophodno pridržavati se preporučene doze, a osetljive osobe bi tokom primene angelike trebalo da izbegavaju izlaganje sunčevim zracima, ili da koriste kreme sa visokim zaštitnim faktorom. Angeliku ne bi trebalo da koriste osobe koje pate od čira na želucu, a upotreba se ne preporučuje ni tokom trudnoće i dojenja.