ALERGIJA ILI INTOLERANCIJA NA NAMIRNICE?

Iako u pojedinim slučajevima mogu biti praćene sličnim simptomima, alergijske reakcije i intolerancija na pojedine namirnice su poremećaji koji imaju sasvim drugačije uzroke, a samim tim zahtevaju različit terapijski pristup, obzirom da u odsustvu odgovarajuće terapije, posledice mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, pa čak i život. I jedan i drugi zdravstveni poremećaj se za sada smatraju neizlečivim u smislu da se ne mogu iskoreniti, ali se uz primenu odgovarajuće terapije i higijensko-dijetetskog režima, njihovi negativni efekti mogu ograničiti ili sasvim izbeći.

Dok se kod alergija radi o neodgovarajućoj reakciji imunog sistema i masovnoj proizvodnji antitela na određene agense (inače sasvim bezazlene za većinu ostalih osoba) koji mogu biti prisutni u vazduhu, životnoj sredini, namirnicama, sredstvima za negu ili lekovima, intolerancija na određene supstance prisutne u namirnicama nastupa usled nedostatka određenih enzima ili nosača neophodnih za njihovo varenje ili asimilaciju.

Alergija na namirnice – imuni sistem je „na pogrešnom koloseku“

Preterana reakcija imunog sistema na pojedine sastojke prisutne u hrani, u dečjem uzrsatu se obično manifestuje u vidu povraćanja, gastrointestinalnih tegoba, kožnog osipa i respiratornh tegoba, dok u težim slučajevima može dovesti i do kardiovaskularnog kolapsa. Kod odraslih osoba, alergijska reakcija na hranu je obično lokalizovana u ustima – u vidu svraba, otoka u predelu lica i pojačane nosne sekrecije, i to u kratkom vremenu od po uzimanju određene namirnice. Najteži reakcija se može javiti u vidu anafilaktičkog šoka koji se manifestuje ubrzo posle uzimanja namirnice.

Dijagnoza se obično uspostavlja kožnim testovima uz autoopservaciju, a tretman zavisi od tipa alergije, pri čemu je najbolja zaštita apsolutno izbegavanje određene namirnice. Kod pojedinih osoba alergičnih na respiratorne alergene kao što su polen ili grinje, može doći do ukrštene alergije na određene namirnice. U nekim slučajevima, kod osoba sa ukrštenom alergijom, dešava se da se termički obrađena namirnica – alergen – sasvim dobro podnosi dok konzumacija sveže dovodi do pojave alergijske reakcije.

Savremeni stil života koji nameće česte posete restoranima i upotrebu industrijski pripremljene hrane, veoma otežava kontrolu sadržaja alergena, koji mogu skriveni, a posledice fatalne.

U rizične, alergene namirnice, ubrajaju se:

– jaja (alergije se dijagnostikuju u dečjem dobu i najčešće su kod dece mlađe od 5 godina)

– ljuskari, krabe i riba (jedna od najčešćih kod dece, može biti praćena veoma ozbiljnim, simptomima i dovesti do anafilaksije)

– mleko (alergija na proteine kravljeg mleka koja je sasvim različita od intolerancije na laktozu, i javlja se kod odojčadi i dece mlađe od 3 godine)

– kikiriki (najčešće zastupljena kod dece posle alergije na jaja)

– susam

– orašasti plodovi (bademi, orasi, lešnici, pistaći – mogu izazvati alergijsku reakciju i dva sata posle konzumacije

Intolerancija na namirnice nastaje u slučaju kada je organizam ili izgubio ili nikada nije ni imao sposobnost da svari određene supstance, a najčešće su u pitanju laktoza, fruktoza, histamin i gluten

U slučaju intolerancije na laktozu, koja je i najrasprostranjenija i manifestuje se gastrointestinalnim tegobama pri unosu mlečnih proizvoda, uzrok je  nedovoljno lučenja enzima laktaze čijim se dejstvom laktoza (složeni šećer koji se kao takav ne može asimilovati) razlaže na glukozu i galaktozu, proste šećere koji se mogu asimilovati i transportovati putem krvi. Nerazložena laktoza u debelom crevu fermentiše pod dejstvom određenih bakterija, dovodeći do pojave gasova, grčeva, dijareje ili opstipacije, i mučnine. Iako izaziva neprijatne tegobe, intolerancija na laktozu ne oštećuje ni crevnu sluzokožu ni organizam.

Slične reakcije se javljaju i u slučaju intolerancije na fruktozu, gde se najveći deo fruktoze fermentira u debelom crevu sa sličnim tegobama: pojačanim nadimanjem, grčevima, dijarejom ili opstipacijom.

Histamin, hormon koji naše telo redovno proizvodi, i koji učestvuje kao neurotransmiter u brojnim procesima,  je takođe prisutan i u namirnicama i za njegovo varenje su neophodni određeni enzimi. Manjak odgovarajućih enzima ga čini nesvarljivim, a simptomi intolerancije na histamin su sasvim nespecifični jer mogu uključiti crvenilo kože, svrab, curenje nosa, digestivne tegobe, glavobolju, tahikardiju, tako da je dijagnozu veoma teško postaviti jer je pre svega potrebno isključiti sve ostale moguće uzroke ovih simptoma. Tegobe mogu nastupiti odmah posle obroka, ili tokom sledeća 4 sata. Modifikacija ishrane i izbegavanje fermentisanih sireva, kobasica, kiselog kupusa, konzerviranih proizvoda i crnog vina (namirnica koje sadrže značajne količine histamina) je najbolja preventiva nastanku neprijatnih simptoma.

Intolerancija na gluten dovodi do nastanka celijakije – ozbiljne auto-imune bolesti od koje boluje oko 1% stanovništva i koju karakteriše hronična upala creva. Obzirom na nedostatak odgovarajućih enzima neophodnih za njegovo varenje, prisustvo glutena u namirnicama oštećuje crevnu sluzokožu što dovodi do ometanja apsorpcije brojnih neophodnih hranljivih materija, do anemije, umora i gastrointestinalnih tegoba. Stoga je izmena režima ishrane jedino rešenje, što podrazumeva doživotnu dijetu bez glutena.

PROIZVODI OD LEKOVITOG BILJA MOGU BITI OD POMOĆI KOD DIGESTIVNH TEGOBA IZAZVANIH INTOLERANCIJOM

Čajevi od ploda kima, morača i anisa povoljno deluju na eliminisanje gasova, dok čajevi od lista nane i matičnjaka ublažavaju mučninu, a čaj od dunjinog lista može ublažiti dijareju. Čaj za varenje i proitv nadimanja takođe doprinosi ublaženju tegoba, dok bolove i grčeve može ublažiti primena Kapi protiv grčeva u stomaku.

Ublažavanju tegoba kod celijakije može doprineti upotreba Čajne mešavine kod zapaljenja debelog creva sa prolivom, čiji aktivni sastojci ublažuju iritaciju sluzokože i doprinose regulisanju varenja, dok upotreba čaja od lista belog sleza, zahvaljujući visokom sadržaju sluzi, deluje zaštitno na crevnu sluzokožu i omogućava njen oporavak.